Search
Close this search box.

Danas je Đurđevdan, praznik vezan za najviše narodnih običaja i velika srpska slava!

Danas se u Srbiji proslavlja praznik Sv. Đorđa, jednog og retkih svetitelja, koga praznuju i pravoslavni i katolički hrišćani 23. 4. i 6. 5. svako po svom kalendaru.

Praznik Sv. Đorđa na našim prostorima izmešala se sa prethrišćanskim običajima, pa se ovaj praznik u Srbiji slavi drugačije, nego ma gde na svetu.

S obzirom, da se Đurđevdan smatra najvećom prolećnom srpskom slavom, a proleće je vezano za kult bujanja zdravlja i plodnosti, na ovaj praznik praktikuju se mnogi narodni običaji, koji u sebi sadrže i sloj magijskog i paganskog, koji se na ovim prostorima zatekao u trenutku kada smo primili hrišćanstvo. U tom smislu, Sv. Đorđe zamenio je paganskog boga Jarila, božanstvo plodnosti.

Na ovaj praznik obeležava se pogubljenje Sv. Đorđa koje se desilo 23.4. 303. godine.

Običaji

S obzirom na verovanje da je ovaj praznik granica između zime i leta, praznik koji će podariti blagoslov u vidu zdravlja, svakoj kući koja ga proslavlja, za malo koji praznik u Srbiji, vezuje se toliko narodnih običaja.

Sve počinje uoči Đurđevdana, kada se svi objekti i kuća kite zelenilom i cvećem, kako bi godina bila berićetna. Tada se za kuću pravi đurđevdanski venac, koji će iznad vrata stajati tokom cele godine i donositi kući plodnost, do sledećeg Đurđevdana.

Običaj je da se tada svi ukućani umiju, posebno spremljenom đurđevdanskom vodom, u koju se stavlja prolećno vilje, dren, grabež i čuvarkuća, ostavljena od Uskrsa. Posuda sa ovom vodom treba da sačeka Đurđevdan u dvorištu i to pod ružom. Tom vodom deca i stariji se umivaju za zdravlje, devojke za lepotu, a domaćin za dobro cele kuće.

Rano, još pre svanuća, ljudi iz jednog mesta okupe se i svi zajedno odlaze na neko obližnje mesto u prirodi, kako bi dočekali praznik. Za sveca se spremaju ponude, od kojih je pečeno jagnje neizostavno. Svi zajedno doručkuju, u svanuće i pozdravljaju Sv. Đorđa igrom i pesmom, i to je u narodu poznato kao đurđevdanski uranak.

Veruje se da vedar Đurđevdan donosi plodnu godinu, a ako na praznik pada kiša, leto će biti toplo.

Zašto slavimo Svetog Đorđa?

Sveti Đorđe na ikoni je tradicionalno predstavljen sa kopljem u ruci, kako ubija aždaju. Aždaja simbolički predstavlja mnogobožačku religiju, protiv koje se u ime hrišćanstva Sveti Đorđe borio i izborio, a svoju pobedu platio mučeničkom smrću.

Po borju ljudi, koji ga proslavljaju, posle Nikoljdana, Đurđevdan je najveća srpska slava.

Čestitamo slavu, svima koji slave, u ime celog My cup of tea tima, a vašim porodicama želimo zdravlja i sreće.

Danas je dan, kada sa svojom porodicom i najbližim prijateljima treba da dočekate svog sveca zaštitnika i da ga svi zajedno zamolite za mir, ljubav i blagostanje!

Teodora Vuković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp