Search
Close this search box.

Tim stručnjaka otkriva: Šta kao pojedicni možemo da uradimo da bismo poboljšali kvalitet vode u Srbiji?!

Ekološka svest svakog pojedinca izuzetno je važna, kako bismo promenom navika sprečili zagađenje životne okoline. Kako bismo doprineli svesti o bitnosti kvaliteta voda u našoj zemlji, razgovarali smo sa doktorkom Đurđom Kerkez, profesorkom Prirodno – Matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koja radi na naučnom projektu Waste Water Force.

Voda je jedan od najvažnijih, ali i najosetljivijih resursa. Usled klimatskih promena i sve češćih suša i oskudica pitke vode, uviđa se neophodnost njene zaštite. Nedostatak odgovarajućih prečišćivača otpadnih voda može se prevazići primenom savremenih tehnologija i inovativnih rešenja. Neophodno je ulagati u zelenu ekonomiju i zeleni koncept, kao i podržavati ekološki održiva rešenja. Projekat Waste Water Force pomaže da se zeleni koncept integriše i ojača u oblasti tretmana otpadnih voda.

Projekat je po svojoj prirodi multidisciplinaran i pored eksperimentalnog rada uključiće i razvoj hub-a, stvarajući nišu za nove ideje, dizajnerska rešenja i stvaranje saradnje između akademske zajednice, poslovnog sektora i šire zajednice u sektoru otpadnih voda. Ključni cilj projekta je istraživanje i razvoj unapređenih procesa tretmana otpanih voda, koristeći alternativne i tehnološki prihvatljive materijale nove generacije, kao i integrisana znanja u ovoj oblasti.

  • Imamo utisak da se u poslednje vreme sve veća ekološka svest u javnosti. Da li i vi delite to mišljenje i koliko građani Srbije zaista vode računa o vodama u našoj zemlji? 

Evidentno je da dolazi do podizanja svesti javnosti u pogledu zaštite životne sredine. Stiče se utisak da su prve veće organizovane akcije počele usled lošeg kvaliteta vazduha. To je negde i očekivano, obzirom da je vazduh medijum čije se pogoršanje kvaliteta negde najbrže oseti. Samo emitovano zagađenje se brzo prostire a i respiratorni sistem, u zavisnosti od tipa i koncentracije zagađujuće materije, dosta brzo reaguje. Nažalost brojni su problemi u životnoj sredini koji pokazuju efekte nakon dužeg vremenskog perioda i čije je delovanje na čoveka hronično, a posledice koje ostavljaju velike. 

U pogledu voda situacija takođe nije sjajna. Ono na šta će prosečan potrošač odreagovati jesu organoleptičke karakteristike vode: boja, miris i ukus.  A zagađenje i problem mogu biti takvi da se u prvi mah i ne primete kroz navedene faktore.

Naše stanovništvo, kao i mnoge druge nacije, je negde naučeno i naviknuto da je voda neograničen resurs na koji imamo apsolutno pravo, što je daleko od istine. Poslednjih godina sve je evidentniji problem nedostatka vode na globalnom nivou. Naša pozicija u svetu po pitanju ovog resursa ukazuje da količinski vode ima dovoljno, ali je većina njih tranzitna, dok smo “domaćim” vodama siromašni.  Takođe procene ukazuju da se sveukupan kvalitet ovog resursa kod nas neprekidno narušava.

Za početak neophodno je vodu koristiti štedljivo, a zatim sprovesti sve neophodne mere recirkulacije i uštede u industrijskom sektoru. Na posletku, ona količina koja se upotrebi i onečisti, na adekvatan način se mora i tretirati. 

  • Kakvo je stanje voda u Srbiji?

Odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksan i dosta zavisi i od ugla posmatranja: da li sagledavamo stanje površinskih ili podzemnih voda ili pak posmatramo vodu kao resurs vode za piće ili se fokusiramo na naše otpadne vode. Svi ovi aspekti su neodvojivi i voda se mora posmatrati kao celina. Takođe vodu ne možemo posmatrati odvojeno od svih privrednih aktivnosti na našoj teritoriji.

Za bogatstvo vodnih resursa nije presudan samo kvantitet, već i kvalitet vode.

Porast broja stanovnika i prelazak u urbana područja, zajedno sa većim zahvatima u industrijskom sektoru, uslovljavaju prvo veću potrošnju vode a zatim i narušavanje njenog kvaliteta obzirom da se ona kod nas ne tretira adekvatno, takoreći uopšte. 

Danas je sve veći broj sintetičkih materija, napravljenih od strane čoveka za njegove određene potrebe, koje naposletku završavaju u vodotocima i teško podležu prirodnoj degradaciji, a često su ovo materije za brojnim negativnim efektima.

Ispuštanje neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih otpadnih komunalnih i industrijskih voda se nastavlja na problem njenog prekomernog zahvatanja.

Procenjeno je da broj postrojenja za prečišćavanje kod nas treba da je oko 350, a za sada nemamo funkcionalnih ni 10% od ovog broja.

Tome svedoči i činjenica da Beograd i Novi Sad, kao dva najveća grada u našoj zemlji, nemaju rešeno pitanje tretmana gradskih otpadnih voda. Ugrožene su samim tim, pored površinskih recipijenata i podzemne vode a li i brojna izvorišta vode za piće.

  • Kako svako od nas, kao pojedinac, može da unapredi kvalitet voda u Srbiji?

Za početak treba da shvati značaj vode za sebe samog, i da bez vode može da preživi najduže nedelju dana.

Takođe da se izgradi svest da ovo nije neograničeni resurs i da iako je Zemlja “Plava planeta”, procenat vode koji nam je dostupan i koji možemo koristiti je veoma mali.

Shodno tome, prvi korak je štednja vode. Postoje brojni saveti kako vodu možemo štedeti kroz sve naše aktivnosti u domu. Takođe primena čistih integrisanih tehnologija u industriji, između ostalog, u fokus stavlja uštedu, ponovnu upotrebu i recirkulaciju vode.  Takođe treba biti svestan i materija koje izlivamo u naše sudopere, lavaboe, toalete, pre svega mislim na plastične komponente, masti i ulja a naročito lekove i kućnu hemiju. Čak i u slučaju postojanja postrojenja za tretman otpadnih voda, ove materije će uzrokovati problem na samom postrojenju, a da ne pominjemo ukoliko se ispuste direktno u vodotokove.

Takođe zaštita samih rečnih korita i drugih vodnih tela je neophodna, pre svega od odlaganja raznog otpada direktno ili blizu njih.

U pogledu podzemnih voda, dobra poljoprivredna praksa u pogledu korišćenja đubriva i pesticida je veoma važna.

Životna sredina je integralni sistem, i ne možemo ljudsko negativno delovanje, odnosno narušavanje “sakriti”. Odgovor na bilo kakav loš uticaj od strane čoveka, u jednom segmentu životne sredine, može se javiti u drugom, a često tamo gde ga najmanje očekujemo.

  • Akronim vašeg projekta koji finansira Fond za nauku Republike Srbije je Waste Water Force. Koja je zaista snaga otpadnih voda? 

Snaga otpadnih voda i vode generalno je zaista velika. Tema ovogodišnjeg Svetskog  dana voda je bila “Valuing water”, gde se zapravo moglo videti, koliko je ona, pored pukog preživaljavanja, bitna za čoveka i koliko prožima celokupni ljudski razvoj i postojanje. Snaga otpadnih voda ogleda se, ukoliko se ne tretira, kroz razorni efekat koji može izazvati u životnoj sredini. Sa druge strane, uštede i resursi koje iz nje možemo “izvući” su ona prava pozitivna snaga. Dobro osmišljeni tretmani mogu omogućiti proizvodnju biogasa i konsekutivno energije, takođe otpadne vode su izvori azota i fosfora koji je naročito važan jer se beleži i njegov manjak u formi dostupnoj čoveku. Stoga otpadne vode predstavljaju alternativu proizvodnji đubriva, obzirom da se fosfatne stene polako iscrpljuju. Takođe tretman otpadnih voda polako postaje poligon za ispitivanje potencijala upotrebe različitih obnovljivih izvora energije, što u samom procesu tretmana, a što za supstituisanje određenih infrastrukturnih segmenata. Na ovaj način ovaj zahtevni proces tretmana bi se mogao učiniti održivijim i energetski neutralnijim. Upravo se i WasteWaterForce bavi jednom od opcija ovakvog tretmana. 

  • Šta ste vi novo naučili tokom rada na ovom projektu?

Naučeno je dosta i još uvek se uči, kako pojedinačno tako i kao projektni tim u celosti. Lično, kao glavni istraživač, učim se upravljanju jednim ovakvim projektom. Svakako da se tek nakon što dobijete ovakvu priliku, shvata koliko je to zapravo složen proces i uključuje upravljanje ljudskim resursima, naučno-istraživačkim planovima ali i onom administrativno-finansijskom delu koji je za mene dosta nov. 

U pogledu naučno-istraživačkog rada, ceo tim je imao neku osnovu u dosadašnjem radu i sada to znanje nadograđujemo i otvaramo nove frontove u istraživanju obzorom na dobijene resurse. Veoma nam znači što Fond za nauku Republike Srbije vodi ovaj poziv gotovo u potpunosti po ugledu na međunarodne projekte, od faze aplikacije pa i sada u periodu implementacije. Mislim da će nam ovo dati odličnu osnovu za neko buduće apliciranje na međunarodne pozive. 

  • Kakve dugoročne rezultate očekujete od vašeg naučnog rada? 

U pogledu samog WasteWaterForce projekta verujem da ćemo postići  objedinjavanje dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada i proširiti „zeleni“ koncept na celokupan proces tretmana otpadnih voda, od korišćenih materijala do primenjenih tehnologija u cilju celokupne održivosti. Upotreba sunčevog zračenja u tretmanima otpadnih voda daje osnovu za korišćenje obnovljivih izvora energije u ovom tipu procesa. Najveći iskorak svakako predstavlja uvođenje instrumenata IT tehnologije u sektor otpadnih voda radi integracije i razmene znanja

Sprovođenjem i upravljanjem ovim projektom, stečena nova znanja i veštine, kroz WastewaterForce projekat će biti ključne za dalji razvoj i nove pravce u istraživanju u oblasti otpadnih voda. Očekujemo da će se kroz naučno-istraživački rad na projektu stvoriti nove ideje i ukazati mogućnosti koje će  rezulirati novim aplikacijama, kako na nacionalnim tako i na međunarodnim pozivima. Takođe sva stečena znanja ćemo, kroz postojeće i nove kurikulume, moći preneti i studentima, što je najvažnije za dugoročan razvoj i unapređenje nauke. 

  • Da li preporučujete da građani piju isključivo flaširanu vodu i koje je vaše mišljenje o filterima za vodu?

Ovo je dosta osetljivo pitanje. 

Kod nas sirova voda se tretira u vodovodima i nakon određenog stepena prerade distribuira u mrežu i ka potrošačima. Njenu ispravnost kontroliše Higijenski zavod (Institut za javno zdravlje) i spram rezultata redovne kontrole ukazuje da li je voda zdravstveno-bezbedna za piće. Samo sinergijom rada, odnosno međusobnom saradnjom svih javnih nadležnih institucija, kao i redovnim izveštavanjem možemo biti sigurni da je voda koju konzumiramo bezbedna za tu namenu. Nažalost kvalitet sirove vode nije svuda isti, uslovljen je tipom i kvalitetom izvorišta i pripadajućim geološkim karakteristikama. Shodno tome zahtevi za tipom i stepenom tretmana su različiti a to na kraju diktira i cenu vode. Poverenje u institucije je dosta narušeno a u pojedinim regionima, pogotovo u Vojvodini, problem sa pijaćom vodom je višedecenijski, što vodi ka tome da ljudi sve češće posežu za kupovinom flaširane vode i korišćenjem različitih filtara.

Smatram da prvenstveno adekvatnom zaštitom izvorišta, zatim odgovarajućim tretmanom i redovnom kontrolom, kako sirove tako i tretirane vode, možemo doći do toga da vodu “sa česme” bezbedno koristimo.

Učesnici projekta: 
dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor
dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor
dr Vesna Pešić, docent 
dr Anita Leovac Maćerak, asistent u nastavi 
dr Gordana Pucar Milidrag, naučni saradnik
MSc Aleksandra Kulić Mandić, istraživač-saradnik

Ružica Petronijević

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp