Danas bih o tome u kakve ste ljude stasali, ali s obzirom da je to već učinjeno, neka ovo bude tekst posvećen onima koji tek stasavaju u ljude.
Ponovo veliki pozdrav od mene instant vremenu! I uopšte nemam nameru da govorim o onome što je danas NORMALNO! Ja bih da vam dam, predložim ili ponudim drugu opciju.
Smeta mi što je društvo pridevu ČUDNO dalo negativnu konotaciju. Zar nismo svi stvoreni slični, a po nečemu različiti? Upravo ta razlika čini svakog od nas onim ko smo. Ta klica čudnog dala je ono što imenom i prezimenom nosite. Mislim da je stapanje u kalup greška – crna boja ivice crteža u bojanci. Zašto da svi u kontinuitetu budemo samo okvir u bojanci kad smo rođeni sa predispozicijom da budemo boja? Zašto bežimo od epiteta čudno?!
Pa šta ako ste osoba koja ide ulicom i čita knjigu ili nosi martinke? Zašto da vas kategorizuju po boji kose i muzici koju slušate kad se sve to danas može mešati i kombinovati? Zašto da vas sputaju profesije i zanati? Zar jedan doktor nauka ne može i ne sme znati da plete? Zar obućar ne sme čitati poeziju pred spavanje? Zašto da odbacite svoj retro stil samo zato što je u modi pliš oivičen čipkom. Ako u vama čuči nova Odri pustite je da izađe! Nosite bisere ako ste to vi! Lakirajte nokte u crno ako vas to ispunjava.
Ne odustajte od stvari koje vas čine vama samo zato što ljudima to nije ,,normalno”. Jer ako smo iole svesni, normalno je relativno za svakoga od nas! Živeti normalno nikako ne znači sputavati čudno u sebi! Živeti normalno znači osposobiti se da shvatite i prihvatite druge ljude, da zavolite čudno u njima! Ne osuđujte, jer nemate pravo. I zapamtite da se samo iz čudnog može razviti čudesno! A to je ono za čim tragate da biste se ostvarili. Dajte svetu malo boje!
Lovac na čudesa,
