Search
Close this search box.

Istražili smo: Da li se selektivna ishrana dece svrstava u zdravstveni problem?

Svaki roditelj je sa svojim detetom, barem na kratko prolazio kroz fazu razgovora i izgradnje dečijih navika, kada je pravilna ishrana u pitanju, jer deca ponekad mogu jesti danima, jedan te isti obrok, a na sam pomen izmene menija, radije odabiraju da ne jedu ništa, nego da pristanu na vaš kompromis.

Ovoga puta istražili smo za vas, šta stručnjaci misle o izbirljivoj deci, kada je ishrana u pitanju, kako da promenite prehrambene navike svog deteta i koliko je to zaista važno.

Ono što u mnogome otežava istraživanje ove teme je činjenica da ne postoji jasno definisan broj, odnosno količina namirnica, koja s obzirom na jelo, ili ne jelo određuje da li je dete izbirljivo.

Prvo pitanje koje ćete od stručnjaka dobiti, kada odete da se posavetujete u vezi zdrave ishrane vašeg deteta je: ” Da li vaše dete jede nekoliko različitih vrsta proteina, skroba i različito voće i povrće?”. Ako je vaš odgovor potvrdan, često ćete čuti konstataciju da vaše dete nije izbirljivo, odnosno da to što ne konzumira pojedine namirnice ne predstavlja veliki problem za njegovo zdravlje.

Ono što bi moglo da vam da povod za brigu je činjenica da vaše dete u svoju ishranu uključuje nešto manje od 15 namirnica, što znači da u svoju ishranu ne uključuje sve neophodne nutritijente koji utiču na pravilan rast i razvoj.

Stručnjaci kažu da izbirljivost u ishrani ima nekoliko uzroka, od kojih je jedan evolutivan, a to je činjenica da deca imaju urođeni mehanizam da odbace gorku hranu, kako bi se prirodno zaštitili od nezdravih namirnica, s obzirom da svašta stavljaju u usta, kada su mali. Drugi faktor svakako je modeliranje roditelja, tačnije, ako vaše dete primeti da se vaša ishrana bazira na jednoličnoj ishrani, pratiće model ponašanja koji im dajete i odbijaće da jedu bilo šta što vi niste jeli, bar ne pred njima.

Psiholozi kažu, da deca dominantnog karaktera odbijaju da jedu, kako bi na taj način imali prilike da izraze svoju autonomiju, ili se pak odbijanjem obroka trude da od vas dobiju više pažnje, koja im nedostaje.

Na pitanje o tome, kada roditelji treba da budu zabrinuti u pogledu ovog fenomena, stručnjaci kažu, da bi se trebali obratiti lekarima, ako primete drastičnu promenu u kilaži svog deteta, jer bi u tom slučaju izbirljivost mogla da ukaže na neki medicinski, ili psihološki problem, koji dete ima.

Dobra vest je da su ozbiljni problemi izazvani izbirljivošću u ishrani veoma retki. Istraživanja su uz to pokazala da su najveći izbirljivci mališani od 3 godine, dok se do šeste godine izbirljivost u ishrani znatno smanjuje, ali retko kad potpuno nestane.

Ne postoji ništa što precizno možete uraditi da bi vaše dete smanjilo selektivnost u ishrani, osim da sa njima razgovarate i na slikovit način im objasnite zbog čega je važno da se konzumiraju sve namirnice, tako što ćete im svojim primerom pokazati da i vi jedete sve, čak iako vam se pojedine namirnice baš i ne dopadaju.

Tek kada osmislite adekvatnu strategiju, sedite pored vašeg deteta, za stolom, tokom celog obroka, razgovarate sa njim i pružite mu dobar primer, uvidećete napredak u poboljšanju načina ishrane, a to je sve što jedan roditelj želi, bar kada se brine za izbirljivost svog deteta, da njegovo dete jede i raste zdravo!

Teodora Vuković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp