Češto smo, kada smo bile male, mi devojke zamišljale i želele da budemo princeze. Uz to sve naravno – da živimo u dvorcima. Iako je to zaista retkost, ponekad naša mašta može postati stvarnost. Zato odlazimo ne tako daleko od našeg doma, gde nas prava bajka čeka među planinskim obroncima i zimzelenim šumama. Odlazimo u Bavarsku, pokrajinu u Nemačkoj.
Zamislite jutarnje buđenje pod sunčanim nebom Bavarske. Otvarate oči i gledate u nestvarni pejzaž sa vrha planine. Udišete predivni, sveži planinski vazduh. Bilo bi predivno, zar ne? Neki od nas su to zaista mogli. Na primer, kralj Ludvig II Bavarski.
I da, pričamo o Diznijevom dvorcu „Ludog kralja“, odnosno o dvorcu Neuschwanstein.
Zanimljiva priča o dvorcu i samom kralju počinje druge polovine 19. veka. Kralj je u svojoj 19. godini bio primoran da preuzme krunu, jer mu je preminuo otac. Mlad i neiskusan, brzo je nestao iz političkog života. Voleo je putovanja i muziku.
Kao i svaki kraljević, putovao je mnogo, ali posebno su mu se dopala dva putovanja koja su ga dovela do ideje o izgradnji dvorca, koju je i započeo 1869. godine
Držao je do svakog detalja tokom gradnje. Nijedan kutak dvorca nije se smjeo dotaći, a da on pre toga nije detaljno pregledao nacrte. Toliko se uživeo u izgradnju da je zanemarivao arhitekte, pa je shodno tome i izjavio kako je dvorac napravio – sam!
Međutim, veliki problem mladog kraljevića je bilo njegovo rasipništvo. U izgradnju je potrošen sav novac koji je njegova porodica sticala tokom osam vekova. Tačnije, govorimo o cifri od 6.180.047 maraka! Koliko je poznato nije korisitio novac iz proračuna. Zbog tog rasipništva prograsili su ga ludim. Istina je da zapravo nije bilo drugog načina da ga svrgnu s vlasti. Od tada i potiče njegov nadimak „Ludi kralj“.
Iako je proglašen ludim, nije bio ,,pregledan“. Sama smrt mladog kralja je misteriozna. Pronađeno je njegovo mrtvo telo kako pluta u vodi, a pored njega pronađeno je i telo doktora koji ga je ludim i proglasio.
Sam dvorac je izgrađen na dvorcu. Naime, pre izgradnje Neuchwanstein-a je postojao stari dvorac, ali su mu srušene sve zidine za potrebu ovog dvorca. Nije bilo planirano da dvorac izgleda ovako masivno. Naprotiv, trebalo je da bude zgrada, ali su se vremenom planovi ,,širili“.
Čitav dvorac je izgrađen u romantičarskom stilu. U jemu je završeno 15 od 228 soba. Prostire se na 5.935 m2, na visini od 965 metara.
Spoljni deo dvorca svojim uređenjem ,,skriva“ unutrašnjost. Zidovi nisu uređeni i nikako ne otkrivaju bogatstvo koje se nalazi unutar samog dvorca.
Svaka prostorija dvorca ima svoju temu i naziv. Na primer:
Prestolna dvorana koja je razglednica 19 veka i prepuna je mozaika.
Dnevni boravak je uređen prema Labudovom vitezu Lohengirinu, prikazanom na tapiserijama.
Njegova soba je uređena prema legendi o Tristanu. Na samom krevetu je radilo 14 majstora preko 4 godine.
Najveća prostorija je Dvorana pevača. Iako je sam kraljević najviše u nju ulagao, zbog svoje ljubavi prema muzici, ni ona nije dovršena. Izvedena je prema Warburgu, pa ima uzdignuti strop. Zidovi su ukrašeni motivima Zodijaka.
Dvorac je bio oličenje tadašnje najnovije tehnologije. Recimo, imao je sprovedeno grejanje, kao i najnoviju opremu kuhinje, zvono za poslugu, kao i savremeni toalet.
Misteriozni dvorac je postao još zanimljiviji kada je postao meta nacista. Naime, nakon određenog vremena dvorac je napušten, a to su iskoristili nacisti. Vrednosti koje bi krali po Evropi i ostalim delovima sveta skrivali bi baš ovde. Pratili su ih čak četiri godine, ali i nakon toga nije poznato gde su te vrednosti odnete.
Dvorac godišnje poseti oko 1.3 miliona ljudi. Novac koji je kralj Ludvig II uložio u izgradnju do danas je na desetine puta vraćen. Dvorac je uvršten u UNESCO-vu listu kulturne baštine. Najpoznatiji je kao „Dvorac Uspavane lepotice“, ali poslužio je kao inspiracija i mnogim drugim Diznijevim crtanim filmovima.
Dakle, ako se još niste odlučili gde biste mogli da se odmorite, mislimo da smo vam mi spremili jedan odličan odgovor. Naravno, očekujemo vašu priču s putovanja, jer nikad se ne zna šta vam se može dogoditi a ovom magičnom mestu, zar ne? 🙂
