Sećam se jednog od prvih predavanja Književnosti XX veka, negde u oktobru prošle godine. Profesor je svoju priču započeo čitalackom strašću i objašnjenjem o njenom stvarnom poreklu. To je nešto o čemu bih ja danas pričala sa vama.
Naime, svako od nas, ma kako zanesen bio, samo čitucka, bez pravog užitka i iskustva, dok se ne pojavi ta JEDINSTVENA knjiga koja će nas dodirnuti dovoljno duboko da svaku sledeću pročitamo na pravi način!
Kada mi se ovo desilo imala sam 12 godina i mislila sam da ću pročitati sve knjige na svetu, što je svakako bila samo luckasta fantazija. Tada sam se srela sa Senkom vetra. Karlos Luis Safon, izvanredni španski autor, pretočio je savršenu, sablasnu i tako tešku priču na stranice pomenutog romana! Sećam se da sam priču o Groblju zaboravljenih knjiga, o ukletoj ljubavi i velikom prijteljstvu čitala cele noći, do poslednje stranice! O toj magiji, da vas delo uvuče u svoj svet govorio je na pomenutom času moj profesor. Dugo nisam mogla da se oporavim od Senke vetra, i već sam tada znala šta želim da budem kad porastem.
Ovaj roman stare Barselone pred čitalačkim očima otvara veoma važna pitanja: Pre svega o ratu i posledicama koje on ostavlja duboko na ljudskim dušama. O beskrajnoj ljubavi, koja se od naivne dečačke pretvara u onu za ceo život. O spremnosti da se čovek koji nema da ponudi ništa prihvati za prijatelja. Da se spase jedan život, bez obzira na sve. Ali pre svega ova knjiga govori o strasti prema knjizi, upravo toj JEDINSTVENOJ, kojoj ćete se vratiti, ne jednom u životu. Ovo je postmodernistički roman, sa elementima izmišljenih arhiva, Grobljem ukletih knjiga i jednom pomalo detektivskom pričom. Sve ono sto je doneo Borhes, našlo se na stanama Senke vetra.
Kako kaze Hulijan Karas, glavno lice ovog romana, knjige su ogledala, u njima nalazimo samo ono što je već u nama! One su refleksija i zato čekaju na nas. Vi i ja nećemo čitati isto bilo koju knjigu na ovome svetu, ali nije to ono što sam htela da kažem.
Negde u vašem stanu, na nekoj polici stoji vaša jedinstvena saputnica, kojoj se godinama niste vratili. Ona čeka na vaše ruke i vaša nova iskustva. Posle nekih stvari koje ste proživeli, knjigu koja vas je obeležila nećete čitati na isti način, i kada god joj se vratite, a vraćaćete se, to će biti susret dva stara poznanika, koja je život ponovo suočio. Koja su, iako na prvi pogled isti, potpuno različiti. Vaša knjiga svakog puta biće nova, a opet vaša!
Ja sam se Senci vetra ponovo vratila nakon pet godina, i verujte mi na reč, razbolela sam se od nje! Sve je bilo mnogo drugačije nego onda kada sam je čitala prvi i drugi put. Razoružala me ponovo, kao prvog dana, ali na jedan sasvim novi način. I kada sam je maločas zaklopila obećala sam joj da ću joj se uvek vraćati.
Mogla bih sada bez razmišljanja da odaberem pisca, pesmu, pripovetku, roman, bajku i serijal romana koji su od mene napravili strastvenog čitaoca, a verujem da možete i vi. Vreme je da se vratite svojim najintimnijim prijateljima, koji zabačeni u uglu police čekaju na vas, da zavire u ono što se u vama promenilo, da se zapitaju kakva ste osoba danas, i da li ste postali imuni na nešto ili pak još ranjiviji nego pre! Ogledajte se u ogledalima vaše duse, uvek je pravo vreme za to.
I ako već niste, prošetajte ulicama stare Barselone, sa rođenjem XX veka, upoznajte Danijela Semperea i njegovog prijatelja Fermina u potrazi za jednom individuom nošenom u noći, SENKOM VETRA!
