Popularna psihologija, mediji, motivatori, svi nam oni u poslednje vreme savetuju da je sve do nas i u nama i da nema prepreke koju mi sami ne možemo da prebrodimo. I to je zaista tako. Sve granice se ruše, sve postaje moguće kada se odvažimo i krenemo. Nije lako i nije uvek med i mleko, ali je moguće.
Međutim, ma koliko svi mi bili ludi individualci i koliko god želeli da nešto sami stvorimo, ima nečeg nestvarnog i savršenog u pokretačkoj energiji koju možemo da imamo samo kada smo okruženi ljudima koji imaju isti cilj kao mi! Kada smo okruženi onima koji su došli da pobede sebe, pomere svoje, ali i granice čitavog grada, države i društva! Oni koji oboje grad osmesima, energijom koju je svako prisutan mogao da oseti, pa skoro i da je dodirne. Oni koji oboje grad predivnim Nike majicama po užasnom, kišovim septembarskom danu.
Trka We run Belgrade već godinama okuplja sportiste, rekreativnce, momke, devojke, stare, mlade, iz Beograda i iz Srbije i sve ljude koji vole ili će zavoleti trčanje. Zanimljivo je da je svake godine sve veći broj prijavljenih ljudi.
Svake godine vlada veliko uzbuđenje i euforija pred početak, ali ove godine je sve poprimilo još više energije. Nekoliko sati pre starta, desilo se ogromno nevreme koje je rušilo sve pred sobom. Vetar, provala oblaka i temperatura niža od proseka za septembar. Ali, ko je jači od timskog duha i volje 12.000 ljudi da se trka istrči kao da su uslovi idealni za džoging? NIKO!!!
Kiša i vetar su stali i hiljade florescentnih majica krenulo je da boji Beograd koji je toga dana bio siv. Reka ljudi osvajala je ulice Novog Beograda, donjeg Kalemegdana i Brankovog mosta. Čuli su se koraci i osmesi i poneko šljapkanje kroz bare. Ništa nije moglo da stane na put organizatorima i učesnicima i pomuti želju da se istrči tih famoznih 10 kilometara kroz Beograd.
E to je ta pokretačka energija i snaga timskog duha sa početka teksta. To je ta volja koja ne slabi i pred jačima od sebe! To je pomeranje granica onih koji već znaju da one ne postoje! To je velika stavka u poslovnom ili životnom CV – u svih onih koji su na bilo koji način učestovovali i koji sa ponosom mogu da kažu: “We run Belgrade!!”
Samo oni koji su učestvovali znaju koliko je truda, rada, napora i neuspeha bilo potrebno da dođu do cilja sa uspehom! Samo oni koji su satima putovali iz unutrašnjosti do Beograda da bi istrčali trku znaju koliko su im se smejali oni kojima je Beograd daleko. I samo su oni pobednici! A samo se pobede pamte, jer svet voli pobednike!!!
Budite spremni za svaku životnu trku, dajte svoj maksimum, ali nikad ne zaboravite da budete deo uspešnog tima koji uvek pobeđuje! Deo kolektiva koji ne zna za prepreke – BGD 10K!
Ja sam ponosna!
Ružica Petronijević
