Marketing na društvenim mrežama godinama unazad postaje sve popularniji i učinkovitiji za klijente. Kompanije sve veći procenat budžeta za marketing usmeravaju na društvene mreže, što je otvorilo nova radna mesta za kreativne, proaktivne ljude pune elana. Jedan od njih je i Uroš Stanišić koji je na čelu svoje agencije Gde i kad formirao tim koji godinama beleži fantastične rezultate za svoje klijente. Razgovarali smo sa njim i on nam je otkrio neke detalje iz njegove branše o kojima nismo mogli ni da sanjamo.
Koliko je teško, a koliko izazovno i zabavno baviti se ovim poslom?
“Marketing na društvenim mrežama postaje sve popularniji iz prostog razloga jer daje najveće efekte za najmanje uloženog novca, naravno pod uslovom da se time bavi neko ko zna posao. Danas društvene mreže koristi 3,4 milijarde ljudi, što je skoro polovina ukupne populacije,pa su jednostavno postale medij sa najvećim brojem ljudi dostupnih da vide vašu reklamu. Teško je, jer je ovo jedan od retkih poslova koji bukvalno nema radno vreme (ja sam sada bio nedelju dana na odmoru posle 5 – 6 godina). Nekada se znalo da kada oglašivač želi da uradi marketinšku kampanju to traje mesec, dva ili pet. U njoj učestvuje više ljudi, različitih zanimanja i nakon svega toga se pojavi jedan bilbord, jedna brošura ili nekoliko sekundi reklame na tv-u. Danas svi klijenti, koliko god da ih imate, očekuju da za njihove potrebe budete iznova kreativni svakoga dana i to prilično može da iscrpi. Sa druge strane, ovo je jedan od retkih perioda u mom životu kada jedva čekam ponedeljak ujutru i kada mi se vikend čini predugačkim.”
Koji segment posla ti je najzanimljiviji i koja delatnost trenutno najbolje “prolazi” na društvenim mrežama?
“Najbolje prolaze delatnosti koje imaju najmanje online konkurencije, ali to je sada već retkost. Nasuprot tome, društvene mreže “gutaju” materijal koji je korisniku lep za oko, pa samim tim su oduvek dobro prolazili restorani ili hrana u nekom drugom obliku. Koliko znam, pica zauzima prvo mesto po broju objava na Instagramu. Beauty sektor i razni tretmani za ulepšavanje na bilo koji način su u ekspanziji trenutno, mada su prilično komplikovani za rad jer Facebook i Instagram ne dozvoljavaju objave koje za cilj imaju estetske promene na čoveku, pa smo u situaciji da na razne načine moramo da “zaobilazimo” njihova pravila.”
Instagram je opčinio svet. Vidiš li koja platforma bi, možda, mogla da bude njegov naslednik kroz nekoliko godina, kada se korisnici malo zasite ove društvene mreže?
“Verovali ili ne, na svetu postoji na hiljade društvenih mreža za koje nismo ni čuli i koje pokušavaju da nađu svoje mesto. Facebook je kupio Instagram i WhatsApp, a Twitter već godinama posluje sa gubitkom. Spajanjem Facebooka, Instagrama i WhatsAppa mislim da smo dobili pobednika ove igre čiji se naslednik još nije rodio. Međutim, ne smemo zaboraviti da je nekada najpopularnija mreža MySpace nestala gotovo preko noći, ali i da vodeće društvene mreže prave ogromne promene, gotovo na dnevnom nivou i na taj način svoju publiku drže budnom.”
Nismo mogli da sa Urošem ne prokomentarišemo novinu na Instagramu koju neki jedva čekaju, a drugi su je dočekali na nož!
“Instagram trenutno testira najveću promenu ikada, a to je ukidanje prikaza broja lajkova. Test je počeo u Kanadi, naknadno je još 6 zemalja uključeno, a kako stvari stoje to će se definitivno desiti u celom svetu. Mislim da ljudi nisu svesni toga kakvo je lajk self-destruction oružje. Što ih više dobijate to ih više želite. Začarani krug u kome je cilj potraga za hormonom sreće doveo je do toga da je broj lajkova koje smo dobili potvrda društvenog i ličnog ostvarenja i vrednosti. Svet u kome ne brojimo lajkove će biti lepši, jer ćemo biti više fokusirani na sebe, a ne na mišljenja drugih ljudi. Lajkovaćemo nešto zato što nam se dopada, a ne zato što su lajkovali drugi. Nestaće rangiranje ljudi po tome koliko imaju lajkova. Da li češće obrišete svoju sliku koja vam se ne sviđa ili sliku koja ima malo lajkova? Kada na ovo pitanje iskreno odgovorite sebi, cela priča će vam biti jasna. Sam cilj Instagrama je da na ovaj način stvori okruženje sa manje pritiska, a oni koji će ovom promenom biti nezadovoljni su definitivno influenseri, koji će mnogo ozbiljnije morati da se posvete sadržaju koji objavljuju, jer će kvalitet tog sadržaja, nakon nestanka lajkova, postati njihov jedini cv- što je potpuno u redu. Mnogi influenseri su protiv toga, a protiv su oni koji se plaše, jer ni sami ne veruju u kvalitet ili realne efekte svog rada.”
Čini se da će se problem lajkova uskoro rešiti, ali šta je sa lažnim pratiocima, koje ima veliki broj profila!?
“Institut za moderni muzički performans iz Velike Britanije analizirao je pratioce poznatih ličnosti, kako bi utvrdili pravi uticaj javnih ličnosti u medijima. Na prvom mestu našla se američka voditeljka Elen Dedženeris, koju prati 74,4 miliona ljudi, od čega je čak 58% lažnih naloga. Na drugom mestu našla se Kejti Peri, sa 53% lažnih pratilaca, a odmah iza nje je Kortni Kardašijan, koja ima ukupno 80 miliona pratilaca, od čega je 49% lažnih. Isti broj lažnih pratilaca ima i Tejlor Svift, čija je ukupna brojka 119 miliona pratilaca. Potpuno je ista situacija i kod nas. Ljudi su izgubili svest o brojevima, pa im nije čudno da neku pevačicu koja se juče pojavila prati 1,5 miliona ljudi, iako ukupan broj korisnika Instagrama u Srbiji nije toliki. Facebook i Instagram će se u narednom periodu ozbiljno pozabaviti tim problemom. Već je u ovoj godini obrisano brdo profila i stranica, a postoje i razni načini za kažnjavanje stranica i iskreno nisam nikada upoznao nekoga kome su fejkovi doneli nešto dobro, dok sam mnogo puta upoznao ljude sa ozbiljnim poslovnim problemom koji je jako teško rešiti.”
Koliko klijenata imaš i koje su njihove delatnosti? Kako balansiraš različita poslovanja klijenata, budući da je poznato da svaka industrija zahteva drugačije pozicioniranje!?
“Među klijentima imamo mnogo restorana i kafića, event centre, klinike, fakultete, pekare, agencije za nekretnine, razne trgovce i proizvođače, teretane, turističke agencije i zaista sve teže postaje baviti se ovim poslom na način na koji to radimo u našoj agenciji, upravo iz razloga što se apsolutno svakom klijentu posvećujemo individualno i ne vodimo veći broj klijenata na isti način. Za razliku od mnogih, kojima je jedini cilj da nešto prodaju na način da ponude više ili da im cena bude manja, mi se idalje trudimo da prodajemo dobar osećaj, emociju i razloge zašto će uz uslugu našeg klijenta nekome život biti lepši, bolji ili lakši. Usled prezasićenosti reklamama i zbog influensera koji reklamiraju 700 proizvoda dnevno, ljudi više ne veruju samo u lepu sliku i fin tekst. Sve više nedostaju suština, sadržaj i priča, a sve to uz ozbiljna tehnička poznavanja posla. Mislim da idemo dobrim putem, jer će upravo ta situacija malo raščistiti konkurenciju i famu oko toga da ovim poslom može da se bavi svako ko kupi kompjuter i fotoaparat.”
Da li je teško biti “sam svoj gazda” u Srbiji? Koje su prednosti i mane?
“Ja sam, na žalost, jako rano ostao bez oca, pa sam u preduzetničke vode ušao sa 20 godina i u isto vreme radio i studirao, pa, sem izleta u državne jasle i direktorske pozicije u javnoj ustanovi, ne znam kako izgleda kada nisi sam svoj gazda. Mislim da to ne može svako i da nije svako rođen za tako nešto. Kroz posao kojim se sada bavim sam se sretao sa velikim brojem izuzetno kreativnih i radnih ljudi koji proizvode nešto fantastično, ali sa polazne tačke se ne mogu pomeriti. Biznis im je potpuna nepoznanica i neće se nikada snaći u svetu papirologije, banaka, kredita, radnika, poreza, organizacije posla i tek na kraju prodaje. To ne znači da tim ljudima ne treba pomoći. Svi mi smo više puta bili angažovani na projektima digitalnog opismenjavanja, gde smo, do sada, sa preduzetnicima iz više od 20 gradova u Srbiji radili kratke obuke o marketingu i mogućnostima koje im on pruža, kako bi njihova usluga ili proizvod konačno izašli iz mraka.”
Šta bi preporučio mladim ljudima koji žele da se bave ovim poslom?
“Da bi se neko bavio ovim poslom za početak su mu potrebna osnovna znanja iz dizajna, fotografije, pravopisa, gramatike, kulture izražavanja, poslovne komunikacije, engleskog jezika, psihologije… Nije to malo, a samo je početak. Za one koji misle da se u tome ne snalaze najbolje, preporuka je da pronađu neku drugu želju za odgovor: «šta ću biti kad porastem», a za one koji se snalaze mislim da je sasvim u redu da za početak pregledaju neke besplatne kurseve na internetu koji su vezani za ovaj posao. Da onda odu do najbliže prodavnice i pitaju ih da im bez para vode stranice na društvenim mrežama. Da slikaju, pišu, postavljaju postove i prate rezultate. Ukoliko u tome opstanu i osećaju da mogu dalje, postoje ozbiljniji live kursevi, kao i obuke u agencijama. Tada se mogu javiti i nama, jer smo i mi uvek u potrazi za mladim i kreativnim ljudima.”
Osim na društvenim mrežama, marljivo radiš i na sjajnom portalu gdeikad. Kako je došlo do te ideje i kako napredujete?
“Portal gdeikad je naša beba. Prvi projekat naše agencije koji već 5 godina “plovi” beogradskim ugostiteljskim svetom. Bilo je tu 1000 problema, ali eto, opstali smo i radimo, i dalje ne idemo nigde da jedemo ili pijemo gratis, i dalje ne reklamiramo ni za koje pare lokale kojima tu nije mesto. Došli smo do toga da reklama na našim stranicama i samom portalu ima efekta, ponosni smo na rad i vreme koje smo u to uložili, a vraća nam se time da imamo klijente koji su od prvog dana sa nama i i dalje nam plaćaju naše usluge.”
Nedavno ste se proširilii van granica naše zemlje. Reci nam nešto više o tome.
“Gde i Kad je porastao, a mi sada imamo više beba, pa je Where n When prošle godine otvoren u Dubaiju, trenutno je u procesu otvaranje u Hrvatskoj, a nekoliko lepih zemalja čeka 2020. godinu. Imamo osećaj da smo u poslu na višem nivou nego kolege iz pojedinih stranih zemalja (ne mi kao agencija, već uopšteno način rada u Srbiji u odnosu na neke druge zemlje) i želimo da to iskoristimo na najbolji mogući način, jer ni to neće trajati zauvek. Prosto je – ili će oni naučiti posao, ili će sve nas odvesti negde tamo da radimo za njih… Ja ne bih da radim za druge, a i mator sam da me neko negde vodi, pa sam odlučio da sam poslovno posetim i neke druge destinacije. Uvek sam bio neko ko je govorio: Bolje dobra ideja danas, nego odlična sutra, pa i na ovo gledam tako.”
Iza uspešnog poslovnog čoveka, znamo da se krije umetnička duša. Koliko ti ona pomaže u kreativnosti?
“Sigurno da pomaže, mada ne mogu da ocenim koliko. Umetnici su zanimljiva sorta i obično imaju više osobina koje u biznisu mogu da odmognu nego da pomognu. Izgleda da je ta moja čudna sudbina napravila dobar spoj, pa sam redovne i master studije na Fakultetu umetnosti završio u isto vreme, dok sam se uveliko borio sa birokratijom u preduzetničkim vodama. Ostalo je istorija. Istorija u kojoj sam, kao direktor Centra za kulturu u Knjaževcu, vodio najveći projekat vezan za kulturu u Srbiji koji je finansirala Evropska unija, organizovao prvi baletski koncert u tom gradu nakon više od 30 ili 40 godina, više operskih koncerata, stotine predstava, izložbe originalnih dela Gustava Klimta i Salvadora Dalija i tako dalje… Takva iskustva sigurno dižu mogućnosti u budućem poslovanju na neki potpuno novi nivo.”
Kad smo već kod umetnosti, preporuči nam neku knjigu / predstavu / iložbu / film, nešto što je, po tvom mišljenju, vredno da na to potrošimo slobodno vreme.
“Iskreno, godinama unazad sve što čitam je stručna literatura vezana za moj posao, a sam posao je takav da isključiti se iz njega i mirno pogledati film nije moguće, pa nisam dobar kandidat za ovo pitanje. Kao neko ko je celog života na ovaj ili onaj način bio u umetnosti, jako podržavam celu priču vezanu za Teatar na Brdu, Andriju Miloševića i ostalu ekipu oko njega. Početi rat protiv kiča i rijalitija i borbu sa nedostatkom kulturnih ustanova je u najmanju ruku ambiciozno, ali ja bih rekao ludo, pozitivno ludo. Zato pozivam vaše čitaoce da, bez obzira u kom delu grada žive, odu na bilo koju predstavu u Teatar na Brdu i siguran sam da će im to veče biti ispunjeno pozitivnim osećanjima i ljubavlju.
Više o tome šta i na koji način radi sjajni Uroš Stanišić i njegov tim, pogledajte na sledećim linkovima:
www.gdeikad.com
Ig: @gdeikad
Ig: @gdeikad.media
