Gošća druge epizode podcasta “Sigurno mesto” bila je Selena Ribić, hrabra, mlada žena, koja je u 24. godini saznala da ima rak jajnika i koja ga je velikom upornošću i ljubavlju prema životu pobedila. Danas je ona članica Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice.
Svoj put, sa osmehom i neverovatnom životnom hrabrošću podelila je sa Ružicom Petronijević, autorkom podcasta.
– Ja sam u novembru bila na ultrazvuku i ginekološkom pregledu, a problemi su počeli već u februaru. Tumor se brzo razvio, sakrio se iza jajnika, a papa test i kolkoskopija ne mogu da ukažu na rak jajnika, već na rak grlića materice, tako da ja nisam imala nikakve pokazatelje za to.
Pročitajte: Vesna Dedić u podcastu Sigurno mesto: Lenki sam dala najvažniju lekciju
– Rak jajnika može da se otkrije u nekoj posebnoj fazi, zovu ga tihi ubica, tako je podmukao, da se vidi tek u nekoj fazi, ali redovne kontrole mogu pomoći. Morate osluškivati svoje telo i ako vidite da nešto nije uredu, idite ponovo na kontrolu.
Selena je sa slušaocima podelila koliko je važno da oslušnete svoje telo, primetite promene i obratite se lekaru na vreme, kao i koliko je važno da svoj strah podelite sa najbližima.
– Imala sam bolove u predelu bešike, kakve ranije nisam imala, osećala sam nadutost, nisam mogla da zadržim hranu, mislila sam da je problem u određenim namirnicama, ali nije bio. Simptomi su postali tako očigledni, stomak mi je narastao i malo je tu ciklus izostao. Majka i ja smo razgovarale i tada smo shvatile da treba otići kod ginekologa.
– Na pregled sam otišla u maju, jer je nastupio karantin, kada nismo mogli tek tako da idemo kod lekara. Taj prvi pregled doktor je video veliku cistu, dao mi je da radim tumormarkere i oni su pokazali svgoje. Uputili su me iz Sremske Mitrovice u Beograd.
– Profesor Pažin mi je nakon pregleda rekao ovo je rak. U meni se nešto slomilo, ali rekla sam: “ok, sad bar znam.” Tu sam se sklonila u neki ćošak, isplakala sam se i udahnula duboko jer treba da izađem pred roditelje. Njih dvoje čekaju ispred Narodnog fronta, onako zagrljeni, daju sve od sebe da budu hrabri i ja dajem sve od sebe da budem hrabra i kažem: “Ono je što smo mislili, rak je.”
Snaga koju su joj otac i majka dali, a onda i svi bližnji, motivisala ju je da ide dalje.
– Ljud za koje nikada ne bih očekivala su se našli tu. I to moje selo, prvo kuća, pa selo, tako su me bodrili, takva su mi snaga bili, da ja nisam osećala da sam bolesna.
Kada je u pitanju izlečenje, u njega je verovala, ali je uspona i padova bilo, a sa Ružicom je podelila i koji joj je to bio najteži trenutak u celom putu lečenja i ozdrav ljenja.
– Imala sam uspone i padove, možda mi je bilo najteže pred operaciju. Nikad nisam ništa operisala i prosto ta anestezija… Napisala sam oproštajno pismo za svaki slučaj. Kad sam dobila rezultate da je sve čisto i kad sam prošla sve hemoterapije onda sam to pismo i pocepala. Znala sam i da se desi opet, opet ću se boriti.
Oproštaj sa roditeljima pre odlaska u bolnicu, takođe je bio jedan od teških trenutaka:
– Samo sam gledala da odem, da ih ne gledam. A opet, mislila sam, apropo oproštajnog pisma, ako je ovo poslednji put da me vide, onda ne smeju da me vide slomljenu. I oni, znaš ono, vidiš oči, a vidiš i osmeh, nisu u skladu. Rekli su samo: “Ajde i vidimo se posle”.
Put ka ozdravljenju, kaže Selena, počeo je posle tri nedelje, nakon što je dobila histopatološki nalaz. Prošlaje jake hemoterapije, ali nije odustala od svog života. Ubrzo je otišla na put, trudeći se da svoj život što pre vrati u neku svoju normalu. Nakon puta, mesec dana kasnije, sledi period hemoterapije.
– Mislila sam da znam šta me čeka, ali nisam imala pojma. Ja sam primila terapiju, došla sam kući i mislila sam da se osećam fenomenalno, uzela sam da sređujem cveće. Ja sam se tu malo preforsirala, a u sred noći su krenuli takvi bolovi, nesnosni. Bolovi traju oko 7 dana, a drugi – treći dan je najgore. Imala sam četiri terapije i sreća nije dugo trajalo.
Teškoća spoznaje da više nema kosu i da će na sebi vidljivo nositi posledicu bolesti, prvi put ju je slomila.
– Nisam sebi bila ružna, ali sam bila bolesna. Izgledaš bolesno. Sve pre toga sam znala ja, ali je moglo da se sakrije, ali ovo ne može da se sakrije.
Selena ne krije da joj je jedan od najvećih udaraca, kada je osvestila da je borbu preživela, bio taj da se neće ostvariti kao majka. To je gubitak sa kojim se živi, a psihoterapija joj je u mnogome pomogla da ga prihvati, kao i podrška okoline.
O svom istupanju javno i učlanjenju u Udruženje za borbu protiv raka jajnika i grlića materice, Selena je govorila kao o misiji.
– Koliko god da je to misija i ispunjava nas, teško je izlagati se, podsećati se i vraćati se, ali u tome je čar. Koliko god da je težak svaki razgovor sa pacjentkinjama, prihvatanje realnosti…
Celu priču, neverovatne mlade žene, Selene Ribić poslušajte ovde:
