Mnogim ženama moda je strast, poigravanje sa stilom razonoda, a psiholog Mina Krivačić nam u prijatnom razgovoru otkriva da je moda način izražavanja, a odeća koju biramo produžetak našeg identiteta.
Kao psiholog, Mina osveštava našu pobudu da pratimo trendove, iskažemo se kroz modu i dopadnemo se drugima, a kao žena od stila daje nam dobre saveze za pametnu kupovinu i uči nas kako da kroz modu osnažimo svoje samopouzdanje.
Pročitajte: Kako je minimalizam postao stil života?
Kada je o modi reč, koliko ono što nosimo utiče na naš identitet i način na koji doživljavamo sebe u svakodnevnom životu?
– Odeća je jedan od oblika neverbalne komunikacije. Ona je produžetak identiteta, kroz nju pokazujemo kome pripadamo, u šta verujemo i kakav utisak želimo da ostavimo. Kroz stil stvaramo narativ o sebi: “ko sam ja danas”. Na taj način komuniciramo sa svetom. Kada nosimo nešto u čemu se osećamo autentično,samopouzdaniji smo i prisutniji. I to se odražava u našem kontaktu sa drugima.
Da li odeća zaista može da promeni naše raspoloženje i nivo samopouzdanja, ili je to više mit u koji verujemo?
– Da i to snažno. Postoji termin “enclothed cognition”: ono što nosimo utiče na naš način razmišljanja, držanje i ponašanje. U praktičnom smislu, kada se obučemo u odeću koja nam se dopada, osećamo se moćnije, vedrije, više kao mi. Ali važno je naglasiti, nije odeća ta koja nam daje vrednost, nego naše verovanje o tome šta ona za nas predstavlja. Dakle, odeća može biti psihološki alat, ali nije izvor identiteta.
U vreme praznika, mnogi osećaju pritisak da izgledaju „posebno“. Kako taj pritisak utiče na psihu i kako da, u tom kontekstu, pomognemo sebi?
– Praznici su period kada se pojačava socijalno poređenje, svi pričaju o slavlju, smišljaju kako će izgledati i pravi se euforija. Društvene mreže dodatno stvaraju sliku da je sve glamurozno, pa i mi imamo doživljaj da moramo da zasijamo tada posebno. Psihološki, taj pritisak aktivira: unutrašnjeg kritičara, strah da ćemo izgledom razočarati druge i uverenje da vredimo onoliko koliko smo posebni. To lako dovodi do anksioznosti i osećaja nedovoljnosti.
Sebi možemo da pomognemo tako što umesto da izgled bude maskiranje nedostataka, damo sebi pravo da bude izražavanje onoga ko jesmo danas. Mini vežba može da bude: Pre nego što biramo odeću, zapitajmo se: „Kako želim da se osećam, a ne kako želim da izgledam?“ Kada emocija bude pokretač, telo se opusti, a radost se vrati.
Zašto često imamo potrebu da za praznike kupujemo novu odeću, čak i kada realno već imamo sve što nam treba?
– Kupovina tokom praznika često je emocionalni ritual. Tražimo osećaj novine, pripadanja, nagrade ili bekstva. Nova odeća doprinosi osećaju: „Biću nova osoba“, „Zaslužujem nešto lepo i specijalno.“ To je pokušaj da prizovemo emociju koju želimo da osetimo. Ljudi često novu godinu vezuju za nove početke i neke nove verzije sebe. Samim tim imaju potrebu i da se dodatno podrže u tome, promenom onoga što je spolja vidljivo. Često tada odeća bude motivator i podrška u tome. Sa druge strane, nekima praznici nisu lak period i tada upravo ta kupovina bude uteha kako bi priredili sebi bar nešto što će ih malo ugrejati i razgaliti u tuzi ili usamljenosti.
Kako prepoznati kada kupovinu koristimo kao način da popunimo emocionalnu prazninu, umesto da rešavamo uzrok tih osećaja?
– Postoje jasni signali: kupujemo impulsivno, bez plana, to radimo kada smo tužni, usamljeni, pod stresom, uživanje je kratko, a posle se javlja krivica. Tu odeću retko nosimo, više služi fantaziji nego realnosti. Kada primetimo ovaj obrazac, korisnije je zapitati se: „Koja moja potreba stoji iza ovoga?“ Povezivanje sa stvarnim osećajem je prvi korak ka osvešćivanju odakle nešto ide.
Postoji li način da moda tokom praznika bude izvor radosti, a ne frustracije? Šta savetujete ljudima koji se ne osećaju „dovoljno“?
– Moda postaje frustracija onda kada je doživljavamo kao test vrednosti. A radost je kada je doživimo kao igru identiteta. Ključne promene perspektive su : Ne oblačimo se da se svidimo, već da se osetimo. Moda je tada tu da nas podrži, a ne da nas procenjuje. Savršenstvo je maska. Autentičnost je upravo u nesavršenosti. Najlepši stil je onaj u kojem su telo i emocija sinhronizovani. Poređenje je izvor napetosti. Kada osluškujemo svoju meru tada nam je moda sluga a ne gospodar. Za osobe koje se osećaju „nedovoljno“, moj savet je: Počnite od onoga gde ste. Vaše telo je dovoljno, odeća je tu da mu donese kreativnost da se izrazi, ne da ga ispravi. Radite na osvešćivanju i prihvatanju delova sebe koje kritikujete. Često upravo ti delovi budu izvor snage kad se osveste, poneguju i transformišu. Moda može biti predivna kada je u službi identiteta, a ne u službi očekivanja.
Kako da biramo odeću u skladu sa sobom, a ne u skladu sa trendovima ili očekivanjima okoline, posebno u periodu kada je sve oko nas dostupno?
– Najlepši stil je onaj koji je usklađen sa ličnom autentičnošću. Praktična pitanja koja pomažu i koja ja postavljam mojim klijentima su: „Kako želim da se osećam u ovoj odeći?“ „Šta ovaj komad govori o meni, ne o tuđim očekivanjima?“ „Da li se vidim u ovome i kada me niko ne gleda?“ Kada se stil gradi iznutra ka spolja, moda postaje unutrašnja podrška, a ne spoljašnja maska.
Autor: Ružica Petronijević
