Lisca je brend koji žene na ovim prostorima poznaju generacijama. Prepoznatljiv dizajn, kvalitet i osećaj za ono što ženama zaista treba učinili su da Lisca bude mnogo više od donjeg veša – postala je deo ženskog stila, samopouzdanja i svakodnevice. Ali, vremena se menjaju, menjaju se i žene, njihove navike, potrebe i očekivanja.
Zato je pred svakim velikim brendom izazov – kako ostati svoj, a istovremeno pratiti novo vreme. O tome kako se Lisca danas razvija, koliko je važno razumeti savremenu ženu i šta sve stoji iza jednog uspešnog brenda, razgovaramo sa Valentinom Gagić, direktorkom Lisca Srbija.
Lisca je brend koji žene na ovim prostorima poznaju generacijama. Kako se jedan tako prepoznatljiv brend menja i modernizuje, a da pritom ne izgubi svoj identitet?
Mislim da je najveća greška kada brend, u želji da bude moderan, počne da liči na sve druge. Lisca ima nešto što se ne može napraviti kampanjom preko noći – poverenje žena koje traje generacijama. I to je ogromna vrednost, ali i odgovornost.
Za mene modernizacija zato ne znači da menjamo ono što jesmo, već način na koji ono što jesmo približavamo ženi danas. Menjaju se kanali komunikacije, način kupovine, očekivanja, estetika, tempo života. Ali potreba žene da se u nečemu oseća dobro, sigurno i lepo nije se promenila. Volim da kažem da tradicija ne treba da bude kočnica brenda, već njegova snaga. Ne treba da zaboravimo odakle dolazimo da bismo znali kuda idemo.
Koliko se danas promenio odnos žena prema donjem vešu — da li ga i dalje biramo pre svega zbog toga kako izgledamo drugima ili sve više zbog toga kako želimo da se osećamo u sopstvenoj koži?
Mislim da se tu dogodila jedna od najlepših promena. Žena danas sve manje bira veš samo da bi bila lepa nekome, a sve više bira kako želi da se oseća sama sa sobom. Naravno da želimo da budemo privlačne. Ne mislim da treba da bežimo od toga. Ali postoji velika razlika između „želim da budem poželjna“ i „moja vrednost zavisi od toga da li sam nekome poželjna“.
Veš je nešto što oblačimo prvo, pre svega ostalog, i često ga niko osim nas neće ni videti. A ipak može da promeni način na koji nosimo haljinu, odelo, svoje telo, pa čak i način na koji uđemo u prostoriju. Zato mislim da danas žena sve češće kupuje osećaj. Nekada je to senzualnost, nekada sigurnost, nekada udobnost, a nekada joj jednostavno treba da se tog jutra pogleda u ogledalo i kaže sebi: dobro se osećam ovako.
Senzualnost je često deo komunikacije brendova donjeg veša. Šta za vas danas znači ženska senzualnost i da li mislite da je ona prestala da bude isključivo vezana za fizički izgled?
Za mene senzualnost odavno nije savršeno telo. Mnogo je više u energiji žene. U načinu na koji govori, hoda, ćuti, postavlja granice, u tome koliko je svoja. Možda čak najviše u tome koliko sebi dozvoljava da bude ono što jeste bez potrebe da se stalno nekome dopadne.
Mislim da sa godinama i iskustvom to još bolje razumemo. Postoji posebna lepota u ženi koja poznaje i svoju snagu i svoju ranjivost i ne stidi se nijedne. Ranjivost se često pogrešno tumači kao slabost. Ja je danas doživljavam potpuno drugačije. Potrebno je mnogo hrabrosti da pokažete emociju, da kažete da nešto ne
znate, da priznate grešku, da volite, da počnete ponovo. I meni je upravo ta kombinacija
snage i nežnosti jedna od najlepših definicija ženstvenosti i senzualnosti.
Žene danas od brenda očekuju mnogo više od lepog proizvoda — udobnost, kvalitet, različite veličine, autentičnost i vrednosti. Šta je savremenoj kupkinji Lisce najvažnije?
Sve navedeno, jer ona više ne želi da pravi kompromise. Možete imati prelep proizvod, ali ako nije udoban – neće ga ponovo kupiti. Možete imati kvalitet, ali ako žena ne može da pronađe model za svoje telo – izgubili ste je. Možete imati odličan marketing, ali ako iza njega nema autentičnosti, ona će to veoma brzo
prepoznati.
Današnji kupac je informisana, zahtevna i mnogo svesnija izbora koji pravi. I to je dobro. Ona od nas traži da budemo bolji. Ali postoji još nešto što ne staje u tabelu i KPI, a meni je izuzetno važno – odnos. Želim da žena koja uđe u našu prodavnicu ne oseća da je neko procenjuje, već da je neko razume. Posebno kod donjeg veša, gde razgovaramo o telu, nesigurnostima i promenama kroz koje svaka od nas prolazi, ljudski pristup pravi ogromnu razliku.
Lisca je prepoznatljiva i po širokom rasponu veličina i tome što se obraća ženama različitih građa i proporcija. Koliko vam je važno da kroz ponudu i komunikaciju brenda negujete inkluzivnost i ideju da se svaka žena može osećati lepo, poželjno i samouvereno u svom telu?
Izuzetno mi je važno, i lično i profesionalno. Predugo je moda ženi govorila kakva treba da bude da bi nešto mogla da obuče. Mislim da je vreme da okrenemo tu logiku: proizvod treba da bude napravljen za ženu, a ne
žena za proizvod. Žensko telo se menja. Menja se sa godinama, trudnoćom, majčinstvom, hormonima, načinom života. I ne postoji jedan oblik tela koji ima ekskluzivno pravo na ženstvenost.
Ne volim ni ideju da ženama samo govorimo „voli sebe“ kao frazu. Mnogo mi je važnije da kao brend napravimo proizvod u kojem će ona zaista imati razlog da se oseća dobro. Inkluzivnost zato za mene nije kampanja. Ona mora da postoji u veličinama, krojevima, prodavnici, načinu na koji komuniciramo i, možda najvažnije, u načinu na koji gledamo ženu koja stoji ispred nas.
Kada pogledate razvoj Lisce poslednjih godina, šta smatrate najvažnijim poslovnim iskorakom brenda i gde vidite najveći prostor za dalji rast?
Najvažnijim iskorakom smatram to što smo uspeli da spojimo stabilnost jednog ozbiljnog, tradicionalnog brenda sa mnogo dinamičnijim načinom poslovanja. U Srbiji smo poslednjih godina radili na razvoju i optimizaciji maloprodajne mreže, otvaranju novih lokacija, digitalnom kanalu, jačanju komunikacije, ali i na stvarima koje
kupac možda ne vidi – procesima, ljudima, edukaciji i kulturi unutar kompanije.
Ja verujem u rezultate i vrlo sam orijentisana na brojke. Ali sam kroz vođenje ljudi naučila da iza svake brojke na kraju stoji čovek. Možete napraviti najbolju strategiju na papiru, ali ako ljudi ne veruju u nju, ona će ostati samo PowerPoint prezentacija. Najveći prostor za rast vidim u još snažnijem povezivanju fizičkog i digitalnog iskustva,
razvoju tržišta i, posebno, u građenju zajednice oko brenda. Ne želim da Lisca bude samo mesto na kojem žena kupuje veš. Volela bih da bude brend uz koji se žena oseća viđeno i razumeno.
Modna industrija je izuzetno brza, a trendovi se smenjuju gotovo preko noći. Koliko ih pratite, a koliko smatrate da uspešan brend mora sam da gradi svoj pravac umesto da stalno prati ono što je trenutno aktuelno?
Trendove morate pratiti. Bilo bi neozbiljno reći drugačije. Ali ne morate za svakim potrčati. I u poslu i privatno verujem da je važno znati ko ste. Kada to znate, možete da pogledate šta se događa oko vas, uzmete ono što vam pripada i pustite ono što nije vaše.
Brend koji stalno pokušava da bude ono što je tog trenutka popularno vremenom izgubi sopstveni glas. A danas, u moru sadržaja, upravo je prepoznatljiv glas možda vredniji nego ikada.
Zato bih rekla: slušamo tržište, pratimo trendove, gledamo podatke, ali ne dozvoljavamo da nam algoritam određuje identitet.
Vi ste žena na čelu brenda koji se prevashodno obraća ženama. Koliko vam lično razumevanje ženskih potreba pomaže u poslovanju, a koliko je važno ne polaziti samo od sopstvenog iskustva, već neprestano slušati kupce?
Pomaže mi mnogo, ali bi bilo opasno kada bih pomislila da zato što sam žena znam šta sve žene žele. Ja mogu da unesem svoje iskustvo žene, majke, liderke, nekoga ko pokušava da spoji mnogo različitih uloga u jednom danu. Znam šta znači biti jaka kada morate, ali i koliko je važno dozvoliti sebi da ne budete jaki baš svakog dana.
Ali moje iskustvo je samo moje. Zato mnogo slušam. Kupce, žene u prodavnicama, svoj tim, koleginice koje su
svakodnevno u neposrednom kontaktu sa ženama. Nekada vam jedan iskren razgovor u prodavnici kaže više od deset izveštaja.
Mislim da lider ne mora uvek prvi da ima odgovor. Njegov posao je i da postavi pravo pitanje, sasluša odgovor i onda ima hrabrosti da donese odluku.
Kada biste danas morali da opišete ženu Lisce bez pominjanja njenih godina, izgleda ili konfekcijskog broja — ko je ona?
Ona je svoja. Ne znači da je uvek sigurna. Ne znači da se nikada ne plaši, da nikada nije pogrešila ili da joj je život savršeno složen. Naprotiv. Mislim da je to žena koja je naučila da snaga i ranjivost mogu da postoje zajedno. Koja može da vodi, voli, pogreši, promeni mišljenje, počne ponovo. Koja ne čeka više da joj neko drugi potvrdi vrednost.
Može biti glasna, može biti tiha. Može želeti pažnju, a može želeti privatnost. Može tog dana osvojiti svet, a sledećeg poželeti samo mir. Ne postoji jedna žena Lisce. I upravo je u tome poenta.
I za kraj, kada skinemo sve poslovne titule i uloge — šta je ono zbog čega se vi lično danas osećate najviše kao svoja?
Sloboda.
Ali ne ona velika, deklarativna sloboda. Više ona unutrašnja. Dugo sam mislila da snaga znači imati kontrolu, znati odgovor, biti odlučna i ići dalje. I jesam takva. Vodim kompaniju, donosim odluke, odgovaram za ljude i rezultate i od toga nikada nisam bežala.
Ali danas znam da je snaga i nešto drugo. Da kažem kada me nešto dotakne. Da priznam kada pogrešim. Da promenim odluku. Da ne ostanem negde samo zato što se od mene očekuje da ostanem. Da budem ranjiva bez osećaja da sam zbog toga manje jaka.
Imam mnogo uloga u životu i svaka mi je važna. Ali najviše sam svoja onda kada ne moram da budem nijedna od njih. Kada ne moram ništa da dokazujem. Mislim da sam tek tada razumela da sloboda nije kada vam neko drugi dozvoli da budete ono što jeste. Sloboda je kada vam to odobrenje više nije potrebno.
