Od novinarke koja godinama bez dlake na jeziku govori o javnoj sceni do Aleksis Karington, jedne od najprepoznatljivijih žena televizijske istorije Ljiljana Stanišić pokazala je da ume da bude ubedljiva i ispred kamere. U raskošnom ambijentu Belog dvora, pred kamerama je oživela lik koji je sinonim za moć, glamur, ambiciju i beskompromisnost.
Jednako maestralno su i ostale uloge donele i njene kolege sa Kurir televizije. Ali, možda baš zato Aleksis na njoj nije delovala kao kostim, već kao prirodno produženje njenog karaktera. „Dinastija“ je obeležila jednu televizijsku epohu, a Aleksis je postala jedan od njenih zaštitnih znakova. Ljiljana kaže da je u toj ženi prepoznala mnogo toga što je blisko njenom temperamentu pre svega odlučnost, borbenost i činjenicu da nikada ne pristaje da bude u drugom planu.
U ulozi Aleksis Karington izgledali ste kao da ste rođeni za tu ulogu. Kako ste doživeli taj trenutak kada ste se pogledali u ogledalo?
-Iskreno, imala sam osećaj da gledam sebe, samo u nekom drugom vremenu. Aleksis ima ono što ja volim kod žena-stav, samopouzdanje, inteligenciju i hrabrost da kaže ono što misli. Ona nije žena koja čeka da joj neko dozvoli da bude jaka. Sama sebi daje dozvolu. I to mi je veoma blisko.
Da li je bilo teško „ući u cipele“ Aleksis?
-Nije bilo teško da je razumem. Teže je bilo napraviti granicu između mene i nje. Aleksis je mnogo ekstremnija, naravno, ali razumem njenu potrebu da kontroliše sopstveni život, da se bori za ono što želi i da ne dozvoli drugima da joj određuju mesto. Ipak, bila sam mala kada se to emitovalo, sad je pravo vreme da na Kurir televiziji svakog radnog dana od 17 i 23:10 casova pogledam taj fenomen.
Šta biste rekli koliko Aleksis ima Ljiljane?
-Ima dovoljno da se ne bih usudila da kažem da nema ništa. Ali ono što sigurno imamo zajedničko jeste to da obe znamo šta želimo. I da ne odustajemo lako.
Da li ste tokom snimanja otkrili neku svoju novu stranu?
Jesam. Shvatila sam koliko zapravo volim igru pred kamerom. Moj posao je godinama novinarstvo, ja sam navikla da postavljam pitanja, da posmatram druge, da analiziram situaciju. Ovde sam odjednom bila predmet posmatranja. To je potpuno drugačija energija. Dobro je ponekad odglumiti.
Kada biste morali jednom rečju da opišete Aleksis?
-Nepokolebljiva.
A Ljiljanu?
-Uporna.
Godinama ste jedno od prepoznatljivijih lica zabavnog novinarstva. Šta danas za vas znači biti novinar?
-Znači imati odgovornost prema onome što izgovorite i napišete. Novinar ne sme da bude nečiji navijač, prijatelj po svaku cenu, niti neko ko će menjati činjenice da bi bio dopadljiv. Moj posao je da pitam, proverim, čujem drugu stranu i napišem ono što smatram da je važno za javnost.
Da li vas je posao promenio?
-Sigurno. Naučio me je da ljude ne procenjujem na prvu, ali i da veoma brzo prepoznam kada neko pokušava da manipuliše. Naučio me je i da ne reagujem na sve. Kada dovoljno dugo radite ovaj posao, shvatite da ne morate svaku provokaciju da prihvatite kao poziv na razgovor.
Danas se mnogo govori o tome da novinari „kopaju po tuđim životima“. Kako vi gledate na tu kritiku?
-Vrlo jednostavno. To jeste moj posao. Ako se bavim javnim ličnostima, njihovim karijerama, fenomenima u društvu i pojavama koje zanimaju javnost, ne mogu da se pravim da te stvari ne postoje. Ja od svog posla živim. Neko drugi može da smatra da je moj posao trač, ali ja vrlo dobro znam razliku između trača, informacije, novinarskog pitanja i istraživanja.
Da li vam je važno šta ljudi misle o vama?
-Najvaznije mi je šta misle ljudi koje volim i cenim. Za ostale nemam baš toliko vremena. Šalim se. Važno mi jeste da ne bih pogresila i sebe dala tamo gde ne traba da me bude.
„Dinastija“ je ostala upamćena ne samo po intrigama i borbi za moć već i po modi-raskošnim haljinama, naglašenim ramenima i glamuru koji su postali deo identiteta serije.
Koliko vam je moda važna?
-Volim modu, ali ne robujem modi. Za mene je najvažnije da žena nosi odeću, a ne odeća nju. Volim kada žena ima svoj stil i kada se po načinu na koji se oblači vidi da zna ko je.
Da li biste mogli da živite u Aleksisinom garderoberu?
-Bez problema! Mislim da nijedna žena ne bi imala ništa protiv da makar na nekoliko dana dobije taj garderober.
Šta je danas za vas sinonim za eleganciju?
-Stav. Možete obući najskuplju haljinu, ali ako nemate držanje, samopouzdanje i meru, garderoba neće uraditi posao umesto vas.
Da li se vaš stil promenio sa godinama?
-Promenio se moj odnos prema modi. Ranije sam možda više razmišljala o tome šta je moderno, a danas mnogo više o tome šta meni odgovara. To je, valjda, jedna od lepih stvari koje godine donesu-prestanete da se dokazujete garderobom.
Kakvi su vaši prijatelji? Da li liče na vas?
-Neki da, neki su moja potpuna suprotnost. I baš zato ih volim. Ne treba vam prijatelj koji će vam samo govoriti da ste u pravu. Treba vam neko ko će vam reći: „Ljiljana, sada grešiš.“ I da znate da to govori zato što vas voli, a ne zato što želi da vas povredi.
Šta kod ljudi najviše cenite?
-Loajalnost. Danas je to možda jedna od najređih osobina. Možete imati mnogo poznanika, mnogo ljudi oko sebe, ali prijateljstvo se vidi tek kada vam nije dobro.
A šta ne praštate?
– Izdaju poverenja. Sve drugo nekako može da se razgovara. Kada nekome otvorite vrata svog života, očekujete da ih taj čovek neće koristiti protiv vas.
Da li ste nekada izgubili prijateljstvo zbog svog karaktera?
-Verovatno jesam. Ali ne mogu da živim tako što ću svoj karakter prilagođavati svima. Ko me voli,voli me celu. Ko ne može sa mnom takvom kakva jesam, verovatno i nije trebalo da bude tu.
Kada se ugase kamere i završi radni dan, ko je Ljiljana?
-Žena koja voli svoj mir. Volim razgovore sa ljudima koje volim, dobru hranu, putovanja, muziku, lepo oblačenje, smeh… I volim kada mogu da skinem sve uloge koje imam tokom dana i budem samo Ljiljana.
Da li ste privatno zahtevna žena?
-Jesam. I prema sebi i prema drugima. Ali nisam zahtevna bez razloga. Od ljudi očekujem ono što i sama dajem-poštovanje, iskrenost i odgovornost.
Da li vam je život doneo više pobeda ili lekcija?
-Lekcija. Pobede kratko traju, a lekcije ostaju. I gotovo svaka teška situacija iz koje sam izašla napravila me je jačom.
Kada biste danas mogli da razgovarate sa Aleksis, šta biste je pitali?
-Da li si ikada poželela da spustiš gard?
A šta mislite da bi ona odgovorila?
-Nikada.
I poslednje pitanje: kada Ljiljana Stanišić danas pogleda svoju Aleksis, šta vidi?
-Vidim ženu koja zna svoju vrednost. I možda je upravo to ono što me je najviše privuklo kod Aleksis. Nije savršena, nije bez greške, nije uvek dobra. Ali je svoja. I u svetu u kojem se od žena često očekuje da budu tiše, skromnije i „pristojnije“, ona je odlučila da bude glasna, ambiciozna i svoja.
Možda je zato Aleksis opstala toliko dugo. A možda zato i danas, više od četiri decenije kasnije, još uvek imamo potrebu da pričamo o njoj.
Foto: Anđela Zebić
