Ovo pitanje muči mnoge žene u mom okruženju. Muči i muškarce. Muči i mene. Zašto se ne javlja? Zašto je rekao: „Čujemo se, vidimo se u ponedeljak“ i više se nikada nije javio.
Nemam drugaricu kojoj se ovo barem jednom nije desilo. Nekima od njih više puta, kao i meni. Jedna misli da je nestao jer se nije poljubila sa njim na prvom dejtu, druga kaže da se više nije javio zato što se jeste poljubila. Treća kaže da je sigurno gej, četvrta da se pomirio sa bivšom, peta da je on dečko kreten.
Hmm, ja sam možda previše isključiva, ali ja mislim da se nije javio jer ga ne zanimam. Hajdemo realno, ko će želeti da udara čežnju ili da pati u samoći, igra igrice ili ko zna šta, samo da bi terao inat nekome koga ne poznaje ili ga zna veoma površno!? Muškarci su jednostavni. Uglavnom rade ono što požele u datom trenutku i ne obaziru se previše.
Činjenica je da je ovakvo ponašanje postalo manir. Bez namere da nekoga uvredim, mislim da je to nekultura.
„Ok“, kaže moja drugarica, „ali zašto mi je onda sve ono pisao, zašto je slao onako emotivne poruke, ako nije želeo ponovo da se vidimo? Zašto me je u četvrtak pitao gde ćemo na kafu i nestao zauvek?“
Ti se njemu jednostavno ne sviđaš! To je najkraći mogući odgovor. Da li mu je dosadno, pa se dopisuje kada nema šta pametnije da radi ili je našao drugu ili su ga oteli vanzemaljci – who cares?
Da želi da te vidi, video bi te. Da mu se sviđaš, iscimao bi se. Znam da ovo boli. Boleo je i mene, ali tako je kako je.
Zašto je napisao ovo ili ono, ne znam. Ne zna ni on, jer on ne analizira previše. Ne bavi se time, ne razmišlja, ne igra igrice sa nama. Uradi šta mu se radi u tom trenutku i ne razmišlja o posledicama. Neko će reći da nije sve crno ili belo. Moguće, ali ubedite me. Dajte neki argument – ja ga nemam.
Znam samo da bi bilo najbolje da se manete rečenica: „Muškarci se plaše jakih žena.“ Ja to stvarno ne mogu da slušam. Ne mislim da se iko ikoga plaši. Jednostavno mu nije dovoljno (ili mu nije uopšte) stalo. Hajde realno, ko bi se vas plašio zato što dajete ispite u roku ili ste na dobroj poziciji u firmi, ne zezajte me. To su gluposti. Uostalom, ako se stvarno, ali stvarno plaši kako da vas zadivi, jer imate veća primanja od prosečnog Srbina, onda vam takav i ne treba. Neka ga, neka bleji sa drugarima, a vi jurite za svojim snovima!
Dok me je još pogađala ova tema, pitala sam svog najboljeg prijatelja, Miloša, što mi se (više ne znam ni koji frajer) nije javio i on je rekao, a da nije ni trepnuo: „NAŠAO JE BOLjU!“ Bolje šamar da mi je udario. Rekla sam da to nema šanse jer eto, slao mi je divne poruke i poneko srce i mnogo mi se lepo nasmejao kad smo se sreli, a on me je pitao: „Dobro šta hoćes da ti kažem? Ako hoćes istinu, to je istina. Našao je drugu ili mu se ne sviđaš – batali ga.“
Jedino dobro je što to nije konačna kategorija. Postoji neka, ne prevelika, ali neka šansa da mu dođe iz … (znate odakle) u glavu da ste vi baš baš super devojka, pa se ipak javi i to krene nekim svojim tokom. Ne polažite previše nade u to, ali nije nemoguće. Sve je, pa i to što sada kulira, podložno promeni.
Ono što ne znam da li bi trebalo da savetujem, ali uvek uradim, je to što ja uvek sve direktno pitam šta me zanima. Ako mi je stalo da sa nekim odem na piće, to stavim do znanja. Isto kao što vrlo kategorično odbijem i ne upuštam se dalje u priču, ako me neko ne zanima. Lepo, jasno i glasno kažem šta mislim, pa ko prihvati, prihvati. Ko ne prihvati, ok.
Meni je najvažnije da, sutra kad sve prođe, budem čista pred sobom. Da znam da sam bila fer i da se ni za šta u životu ne pitam: „Šta bi bilo da sam tada rekla šta sam osećala.“ Ma ko koliko se zadržao u mom životu, samo ja ostajem sa sobom zauvek, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. I zato hoću da meni sa mnom bude lepo i da se ne kajem što nešto nisam izgovorila nekome ko je možda to zaslužio. Sve i da nije taj neko zaslužio, ne zanima me. U tom trenutku sam radila onako kako sam mislila da treba i to je blagoslov. Pravi ljudi se ionako nađu, bez obzira na to koliko je bilo propalih dejtova.
29.9.2016.
Ružica Petronijević (@r.petronijevic)
