Ana Ćubela je novinarka koja je kuvanjem počela da se bavi iz hobija. Zapisivala je recepte zasnovane na hrono ishrani i delila ih sa prijateljima na Fejsbuku. Onda je pokrenula blog ,,Moja hrono kuhinja” i sama sebi zakuvala veliki uspeh. Danas je autorka knjige ,,Hrono kuhinja”, učestvuje u kreiranju menija u restoranu ,,Lonče” i živi svoj san. Ipak, ako joj kažete da je uspešna mlada dama, ona će skromno reći da grešite.
,,Blog sam pokrenula nekih šest meseci od kako sam odlučila da promenim svoju ishranu. Već tada sam bila povezana sa jako velikim brojem ljudi koji je takođe bio na hrono ishrani. Mnogo njih je pratilo šta od jela kačim na Fejsbuku. Kada je strana Moja HRONO kuhinja imala 10.000 pratilaca, shvatila sam da je krajnje vreme za blog jer to ljude očigledno interesuje. Tako sam napravila Hrono kuhinju. To je bilo početkom oktobra. Prvih dana sam imala po dve ili tri hiljade poseta, a onda je sve eksplodiralo, u bukvalnom smislu te reči. Poslednjih mesec dana imam između 15.000 i 17.000 poseta dnevno.”
Avantura zvana Hrono kuhinja punila ju je adrenalinom, a straha od novog početka nije bilo.
,,Nisam se plašila zato što već dugo radim na online izdanju, i znam šta treba. Ali mi nije bilo svejedno, jer je ovo bio veoma ličan projekat, sa veoma ličnim pričama iz mog života ma kako kratke bile uz recepte koje dajem. I pritom, nisam kuvarica već obična žena koja voli da petlja po kuhinji. Na internetu ima mnogo boljih od mene. Ipak, poenta cele priče nije bila u vrhunskom kuvanju ili pisanju već u drugačijem pristupu životu. I o tome kako možemo da promenimo navike, samo treba malo volje.”
Osim na projetktu Moja hrono kuhinja, radi i u velikoj medijskoj kući. Uz dobru organizaciju, za sada uspeva da sve obaveze završi u predviđenim rokovima.
,,Sad mi je već teško. U početku nije bilo toliko jer sam imala veliki ,štek‘ recepata za početak bloga pa sam samo dopunjavala fond. Ionako sam svaki dan spremala hranu. I tada sam imala malo drugačije radno vreme nego sad. Posao mi je počinjao u 12 pa sam imala celo prepodne da se posvetim smišljanju recepata, kuvanju i pisanju. Sad je već druga priča, ranije moram da budem na poslu, a posete na blogu su sve veće, pa su i očekivanja ljudi su sve veća. Malo spavam, mnogo se nerviram, ali nekako uspevam. Ipak se ovako lepe u uspešne priče ne dešavaju svaki čas i ne smem da posustanem. Ovo su momenti koji vas u životu definišu.”
Iako je termin ,,hrono ishrana” prilično poznat u Srbiji, postoje i oni kojima još uvek nije jasno šta to tačno znači. Šarmantna Ana nam je rešila i ovu dilemu.
,,Hrono ishrana je ishrana podređena nekoj satnici. Optimalno je da se jede na 5 sati. Poenta je da to budu jedini, ali kvalitetni obroci u toku dana bez grickanja između. Doručak treba da bude najbogatiji, ručak određena dopuna a večera najslabija. Ali ne količinski već treba da bude sastavljena od laganog proteina i povrća. Moja idealna kombinacija je: doručak od domaćeg integralnog hleba, jaja, možda malo slanine i paradajza; ručak teletina ili jagnjetina sa povrćem i salatom, večera manje masna riba i velika salata.”
Anina Hrono kuhinja nedeljama ne silazi sa lista najprodavanijih knjiga, a ovako veliki tiraž nije mogla ni da sanja.
,,Nadala sam da će dobro proći i očekivala sam da će je kupiti neki od ljudi koji me prate, ali su izgleda skoro svi odlučili da je kupe. Šalim se, nisu baš svi, ali je reakcija bila toliko velika da sam se potpuno zbunila u početku. Videla sam poruke podrške od ljudi za koje nisam ni znala da me prate. Mnogi od njih su tu od prvog dana i ispratili su sve što sam uradila. Na neki način smo i zajedno radili pa su ljudi knjigu doživeli kao nešto svoje. Jako mi je drago zbog toga. Sve što se dešava u poslednje dve godine je bila svojevrsna terapija za mene, ali tek sada shvatam da je cela priča imala neku vrstu terapeutskog dejstva i na druge ljude.”
Ako želite da se okušate u spremanju obroka načinom na koji se sprema hrono ishrana, najbolje bi bilo da kupite ,,Hrono kuhinju”. Ipak, ako hoćete već sada da se latite varjače, evo jednostavnog recepta:
,,Cela hrono ishrana je bazirana na jednostavnosti, pa su i recepti takvi. Zato uopšte ne morate da budete vični u kuhinji da biste spremali ukusnu hranu. Evo recepta iz kuvara:
Riba u crvenom sosu:
2 fileta ribe (oslić, list…)
nekoliko crnih maslina
sveža mirođija
kašika putera
začini: so, biber, čili
Uzeti veće filete i svaki podeliti na dva dela, odnosno preseći na pola po širini.
Na svaki dao fileta staviti malo mirođije i jednu ili dve masline. Filete zatim urolati i staviti u pleh koji ste namazali puterom. Najbolje bi bilo da je uži pleh, tako da možete da ređate rolnice tik jednu uz drugu. Ako pravite za više ljudi onda možete da koristite i širi pleh, pa ređajte u dve kolone. Ali uvek gledajte da rolnice podržavaju jedna drugu.
Kada ih poređate, u pleh sipajte paradajz sos u koji ste pre toga dodali začine kao što su beli luk, origano, morska so, biber…
Pleh, ili tepsiju, stavite u rernu koju ste zagrejali. Peče se na 200 stepeni oko 20 minuta.”
Uživa u interakciji sa pratiocima na društvenim mrežama, kojih iz dana u dan ima sve više.
,,Ljude sve zanima: od same ishrane, do toga kako ste počeli, šta vam je bilo teško, traže konkretne recepte, savete, šalju svoja dostignuća u kuhinji. Od svega najviše vole da se druže. I zato je ovo toliko uspešno, zato što smo stvorili jednu jako lepu i pozitivnu zajednicu.”
Kada smo u telefonskom razgovoru dogovarale intervju, Ana je rekla da ,,još uvek nije uspešna”. Zato nas je zanimalo koji su to ciljevi koje tek planira da ostvari.
,,Trenutno imam samo jedan cilj – a to je da održim sve ovo, pre svega kvalitet. Mnogo je lakše nešto početi nego održati. I zato sam rekla da još nisam uspešna. Ukoliko budem uspela da održim sve to će biti jedan jako veliki uspeh.”
Dala je savet našim čitaocima kako najlakše da pređu sa uobičajne ishrane na hrono kuhinju.
,,Pročitajte sve što ima na zadatu temu, napišite pravila i zalepite ih na frižider. Pronađite recepte koji vam se čine zanimljivim i napravite plan za nedelju dana. Izbacite iz kuhinje stvari koje ne želite da vidite i koje će vas mamiti. I samo krenite, bez preteranog razmišljanja i pritiska. I uživajte u svakom danu, sve će doći na svoje u nekom trenutku.”
Veliki rad, vera, pomalo odricanja i vrlo malo nervoze, recept je po kojem je Ana Ćubela od svog hobija napravila uspešan posao.
,,I najmanja promena koju napravite u svom životu može da dovede do nečeg velikog. Samo je bitno da pratite cilj i da ne gubite samopouzdanje. U redu je da na tom putu imate i neke žrtve. Ništa od svega ovoga ne bih napravila da se nisam, tu i tamo, odrekla nečega: starih navika, slobodnog vremena, nekih izlazaka, izležavanja… Sve ja to volim, ali sam započela veliki projekat koji nikada ne bi bio ovako veliki da sam neke stvari ostavljala za sutra ili prekosutra.”
