Search
Close this search box.

Danas je međunarodni dan pismenosti. Ovo su najčešće pravopisne greške!

UNESCO je 1965. godine proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, a prvi put u istoriji je ovaj praznik obeležen godinu dana kasnije. Cilj obeležavanja ovog datuma je da se skrene pažnja na važnost pismenosti kako za pojedinca tako i za celo društvo i zajednicu.  

Kada govorimo o podacima na globalnom nivou, oko 900 miliona ljudi ima problem sa nedostatkom minimalne pismenosti. Zemlje sa najnižom stopom pismenosti u svetu su Burkina Faso, Niger i Mali, što pokazuje jasnu povezanost između nepismenosti i siromašnih država. Istraživanja pokazuju da jedan od pet punoletnih ljudi na planeti još ne zna da čita i piše, a dve trećine od tog broja čine žene. Prema podacima kojima raspolaže Unesko, čak 113 miliona dece ne ide u školu, pohađa je neredovno ili ju je napustilo.

Šta znači biti pismen? 

Ljudi često mešaju pismenost i obrazovanje. Pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja, odnosno korišćenja znakova od kojih se sastoji neko pismo. Pismena osoba je ona koja ume da ispravno čita, piše i govori, uz razumevanje, da poznaje pravopis i jezička pravila i primenjuje ih u svim životnim situacijama. Pre 100 godina bilo je dovoljno poznavati slova, pomalo čitati i nešto napisati. Danas, u 21. veku, pod pismenošću se podrazumeva i informatička pismenost o kojoj se sve više govori. 

Pismenost u Srbiji

Na mapi sveta, prema statističkim podacima, o procentu (ne)pismenih Srbija se nalazi na 39. mestu od ukupno 160 zemalja, a ovo mesto delimo sa Argentinom i Španijom. Na prvom mestu je Severna Koreja u kojoj je stopa pismenosti 100%. Rezultati popisa iz 2012. godine pokazali su da je broj nepismenih ljudi u Srbiji upola manji u odnosu na popis iz 2002. godine i sada ih ima oko 165.000, a među njima više od 80 odsto čine žene. Nezavršenu osnovnu školu ima oko 11% stanovništva naše zemlje.  

Gramatika na internetu i van njega 

Osim same pismenosti za koju smo rekli da podrazumeva sposobnost da se sporazumevamo, potrebno je povesti računa i o samoj gramatici. Da li i vi primećujete greške na internetu, u novinama, na društvenim mrežama, reklamama, mejlovima i porukama koje primate? Odgovor je verovatno potvrdan. U današnjem vremenu, kada se mnogi poslovi vode na internetu, prepiskom preko mejlova i slično važno je da povedemo računa o tome kako se nekome obraćamo. 

Najčešće greške koje viđamo su: neznam, neželim, nemogu… Ne znam, ne želim, ne mogu, neću, nemoj su ispravno napisane reči. Negacija uz glagol se piše odvojeno!

Često viđamo i primere poput ne srećan, ne zadovoljan, ne ostvaren, ne znanje… Nesrećan, nezadovoljan, neostvaren, neznanje bi bilo pravilno. Rečca NE uz imenicu, pridev i prilog se po pravilu piše sastavljeno. 

Glagol biti: ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Sve ostalo poput ti bih ili oni bih je nepravilno. 

Rečca li se odvaja: da li, je li, a ako pišemo u skraćenom obliku onda je sastavljeno dal’, jel’ (nipošto jer). 

Slovo J nam je nepotrebno u prošlom vremenu, radijo, učijo,bijo,… Ispravno je bio, radio, učio. Međutim u prisvojnim zamenicama nam je slovo J neophodno moje, tvoje, a ne moe i tvoe.  

Sinonim reči nedostajati je faliti. Zbog toga, fališ mi a ne hvališ mi. Hvala ti a ne fala ti. 

Superlativ je jedna, a ne dve reči. Najbolji, najnoviji, najjači… Nećemo naj jači, naj bolji niti naj noviji.

Ovo su samo neki od primera koji se najčešće ponavljaju. Primećujete li i vi greške? Da li i vama menja mišljenje o osobi kada vam napiše „Nemogu stići u 16h, jer možeš da se vidimo kasnije?“ U svakom trenutku pazite kako pišete i kako se obraćate nekome, nebitno da li se radi o prepisci sa prijateljima, poslovnim saradnicima ili svakodnevnim razgovorima. Nemojte ismevati ljude kada vidite da greše, ukažite im na greške i tako ćemo bar malim delom pospešiti i poboljšati svakodnevnu komunikaciju.

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp