Nije me bilo nekoliko nedelja i mislila sam da ću sada, kada sam uzela lap top u ruke, znati o čemu da pišem. Međutim, tema je toliko, zbunjenosti i zavrzlama još više, da na kraju, kao u onom vicu: ti ne znaš ko si, ja ne znam gde sam. 🙂
Šalim se, nije baš tako. U maju su najčitaniji tekstovi bili Zašto nemate dečka i Da li su muško ženska prijateljstva zaista moguća. Tekst o mom najboljem prijatelju izazvao je mnogo suza i hvala na divnim i iskrenim komentarima koje mi šaljete.
Sa kim se vi družite? Ko su vaši prijatelji? Da li vas oni podržavaju uvek i svuda ili kažu: „Kakva je ovo sad glupost koju radiš?“
Jedna sam od onih ljudi koji malo – malo pa dođu sa nekom novom, ludom idejom. Padne mi napamet neki novi hobi i iznenada pošaljem prijateljima poruku: „Eeej, uskoro krećem na to i to…“ ili: „Jaooo, krenula sam na novi kurs…“.
Pre nekoliko godina ushićeno sam govorila o svom portalu, do detalja opisivala kako će da izgleda i koji će tekstovi biti na njemu. Zamišljala kako se ujutru budim, uzimam ajped, radim i pijem kaficu. Mmmmm…
Postoje oni koji su se radovali kao ja, a bilo je i onih koji su mislili: „Šta ova luda opet mašta“ i onih koji su mi do detalja pričali o najgorim mogućim stvarima i teškoćama koje mogu da se ispreče na mom putu posutim cvećem. Nisam ja tip čoveka koji se lako pokoleba i godinama sam mislila da nije važno šta ti neko savetuje i kaže dok god je ta namera dobra, a namera prijatelja prema prijatelju je uvek dobra – tu dileme nema.
Međutim, zaboravila sam činjenicu da je put do pakla popločan dobrim namerama!
Uopšte mi nije jasno kako sam toliko dugo zaboravljala na ovu divnu staru poslovicu, budući da sam osoba koja obožava izreke i čvrsto verujem da su u njima sadržane duboke istine.
Menjam danas kanale i naiđem na film Terminator. Gledam Arnolda Švarcenegera. Intervjuisala sam ga 2014. godine u Londonu. Da mi je to neko pričao recimo 2005, kada sam učila za dvojku iz hemije, verovatno bi se mnogi smejali. Smejala bih se i ja, jer tada nisam mnogo verovala u sebe, ali uspela sam!
I ako sam ja, dete iz malog mesta iz Šumadije, uspela da intervjuišem čuvenog i najjačeg Švarcenegera, ko je taj koji se naziva mojim prijateljem koji može da kaže da ja bilo šta na ovom svetu ne mogu? Ko je to ko će, bez blama, da mi objašnjava šta je realno, a šta ne i da mi ukazuje da je nešto u mom slučaju ipak nemoguće? Ko je to ko je vaš kamen spoticanja, a vi mu verujete više nego ljudima koji vas ohrabruju?
Verujte mi, oni vam nisu prijatelji i ne žele vam dobro. Možda vam govore iz dobre namere, ali dobru nameru nemaju, jer da je imaju rekli bi vam: „Pokušaj, ti to možeš, imaš moju podršku!“
U vreme u kojem čovek skače iz stratosfere, u kojem su pronađeni lekovi za nekada neizlečive bolesti, u kojem voz ide iznad šina, a od većine informacija deli vas jedan klik, ko sme da se usudi da vam kaže da je nešto nemoguće i nedostižno?
Takvi ljudi vam ne trebaju u okruženju i odstranite ih iz svog života već danas! Takvi ljudi vas ne vole i nisu vam pravi prijatelji, ma koliko dugo se družili. Oni nemaju dobru nameru. Oni leče svoje frustracije na vama.
Realnost je ono što mi mislimo da jeste, a ja znam da vi znate da ste sposobni za velika dela! Družite se sa onima koji vas vole, podržavaju i poštuju vaš uspeh. Koji vas teraju da napredujete u svakom smislu i koji se i sami usavršavaju.
Radite na svojim velikim snovima, jer sve je moguće. Granice nema. Napravite plan i krenite u realizaciju.
I zapamtite: Mesi je živeo u skromnoj porodici u Argentini i nije imao novac za nove patike, ali je imao viziju. Kreirajte i vi svoju i vredno radite na ostvarenju sa mnogo volje i sa ljudima koji znaju da ćete uspeti! Jedino vas oni zaslužuju u životu!
20.06.2016.
Instagram: @r.petronijevic
