Search
Close this search box.

Fantom kojeg ćete voleti!

Ruža, maska, balska haljina… Imate li asocijaciju?!

Pogodili ste: Fantom iz opere!

Početkom 20. veka Gaston Leru napisao je inovativnu, mističnu i pomalo zastrašujuću priču o ljubavi jednog odbačenog srca i čistoti drugog, spremnog za oproštaj.

Priča o misterioznom posetiocu “lože broj 5” smeštena je u odaje pariske opere 19. veka. Mlada pevačica, Kristin, nakon gubitka oca, ima još samo njegovo obećanje da će je kroz život pratiti “dobri anđeo muzike”. Ona u to čvrsto veruje i drži se za svoju nadu kao davljenik za slamku. Zato joj ni najmanje nije čudno što je svuda prati glas njenog mentora “duha iz opere” koji je podučava pevanju. Ona stasava u mladu, prelepu ženu, a kako raste ona, raste i prevelika ljubav, isprepletana strašću, u srcu jednog marginalizovanog čoveka, osuđenog na samoću.

U trenutku kada mentorstvo pariskoj operi daje vikont Raul, počinje i zaplet ovog vanvremenskog romana. Fantom insistira da u novoj postavci “Fausta” ulogu Margarete dobije Kristin i opominje ih da ukoliko se ogluše o njegovu želju, počinje katastrofa. Nakon što ga ne poslušaju, on na nimalo prijatan način svoje namere sprovodi u delo. I zajedno sa novom primadonom opera u Parizu stiče glas da je ukleta.

Kristin naporno radi na svojoj novoj ulozi, a u tome joj pomaže i Raul. Između njih dvoje razvija se ljubav. Međutim, ovo nekome nije bio u planu. Erik otima Kristin i predlaže joj da se uda za njega, ucenivši je životom njenog voljenog Raula, na šta Kristin pristaje. Nakon što prvi put skine svoju masku i pokaže unakaženo i od sveta odbačeno lice, Erik dobija istinski poljubac od Kristin i tu počinje njihova mala drama.

Sa njegovog srca otapa se led, jer ga saznanje da može biti blizak sa voljenim bićem, makar na tren, tera da zaboravi da je u surovom svetu i zbog svog hendikepa odbačen čak i od rođene majke. Ljubav prema Kristin pobeđuje i on je pušta i sigurno polazi u smrt, srećan i barem jednom u životu voljen čovek!

Ovaj roman pokrenuo je niz aktuelnih tema. Pre svega odrastanje devojčice bez oca, intrigu i misteriju vezanu za “duha iz opere”, više oblika čiste ljubavi koja sve pobeđuje, kao i ogorčenost odbačenog srca, surovost društva i na kraju veličinu oproštaja.

Ove teme aktuelne su i dan danas, pa je zato roman nekoliko puta adaptiran u film i pozorišni mjuzikl. Prva verzija filma bila je 1925. godine, a po našem mišljenju najuspelija ekranizacija je ona iz 2004. godine koju je režirao Gaston Šumaher, sa Džerardom Batlerom i Emi Rosum u glavnim ulogama.

Džerard Batler dao je Eriku snažan karakter, u kojem dominira gnev i strast koje po hodnicima opere gone glavnog junaka sa silinom emocija, kojom, pred istinskom ljubavlju, on postaje bolji čovek. Muzičke deonice i kostimi su ono što ovaj film čini još spektakularnijim i nezaobilaznim na listi filmova koji se moraju pogledati!

Ali, to nije sve. U Pozorištu na Terazijama upravo se priprema postavka mjuzikla Fantom iz opere u režiji Juga Radivojevića. Uloge su već podeljene, muzičke deonice spremne, a probe su uveliko u toku. Glavne uloge pripale su Slobodanu Stefanoviću, Marti Hadžimanov i Slavenu Došlu, a koreografiju potpisuje Konstantin Kostjukov.

Umetnost je, po pravilu, sposobna da pobudi našu maštu i uvuče nas u novi svet! Književnost je najinspirativnija jer čitaoca animira na imaginaciju i daje mogućnost subjektivnog doživljaja stvari. Baš zato vekovima pruža nepresušan izvor inspiracije svim ostalim umetnicima. Teatar i film, svaki na svoj način daju publici živu sliku pročitanog, omogućavaju im posredno učešće u samoj priči i zato je njihova uloga nezamenljiva i veoma važna!

Fantomu iz opere snagu daju aktuelne teme o društvu, silini ljubavi, oproštaju i usamljenosti. Zato savetujemo da se upustite u ovu dirljivu avanturu ovim redom: knjiga – film – predstava!

Javite nam utiske i ne zaboravite da vera u čistotu ljudske duše otvara sva vrata, pa i vrata povređenog srca.

Na ovom linku pročitajte još tekstova u vezi sa umetnošću!

Teodora Vuković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp