Ovonedeljno putovanje odlučila sam da pretočim u tekst. Želim da vam pokažem kako se jedan običan dan uvek može pretvoriti u avanturu. Prošla sam tri predivna mesta koja su na mene ostavila predivan utisak.
Rano ujutru smo krenuli prema Počitelju. Vožnja od mog mesta trajala je 2h i 30min. Kada smo stigli tamo, bila sam pre svega oduševljena arhitekturom. Nismo se zadržavali u samom centru grada, ali smo stari deo obišli. Imali smo samo jedan sat za obilazak, tako da smo dosta i žurili.
Grad se nalazi na četiri reke, a sam centar je desetak minuta autom/autobusom udaljen od starog dela. Na samom ulazu u taj deo grada dolazimo na manji trg, prepun tezgica i štandova sa starinskim stvarima na prodaju. Ako krenemo desno od trga, dugim stepenicama idemo prema kuli, koja se nalazi u samom vrhu starog grada. Stepenica je mnogo i stvarno se umorite dok dođete do gore, ali odozgo se pruža istinski savršen pogled.
Prolazite pored stare Šišman Ibrahim-Pašine džamije koja potiče iz 1563. godine. Sama kula je jako uska i dosta mračna, tako da preporučujem da se pazite i nosite lampu ili uključite svetlo na telefonu. Pogled s kule je savršen, jer se vidi nestvarna priroda, kao i grad Počitelj.
Ako s trga skrenete desno, tu se nalazi predivan kafić, koji ima i kauče na koje se možete smestiti i predivna je atmosfera. Kobari su uslužni i brzi tako da je i to još jedan plus.
Pogled s trga je takođe neverovatan – za umetničke slike pravo mesto.
Nakon kraće vožnje dolazimo u Mostar. Grad me je oduševio, zaista. Nikada nisam bila u mestu koji je prepun tezgica toliko da ne možete prolaziti, a ljudi se čine jako pristupačnima.
Vodič nas je prvo vodio do muzeja, a nakon toga smo se uskim putićem spustili ispod mosta. Bez daha će vas ostaviti prvi pogled prema reci i mostu. Kada smo se spustili, odmah su tražili da platimo jednom dečku koji će skočiti s mosta. Novac ubacujete u neku malenu košaricu, što je mene ostavilo bez teksta. Most je visok 16 metara, i po laganoj kiši taj dečko je skočio u hladnu reku. Iskreno – divim mu se! Nakon toga smo se popeli na most koji je jako klizav, pa ima prepreke da vas drži da ne padnete, ali verujte – često se desi da neko i padne.
Posle razgledanja mosta s vodičem, dobili smo slobodno vreme. Kako se već bližilo podne, prvo smo otišle na kafu. Kada smo došli na most, videli smo predivan kafić koji gleda na njega, pa smo se tu i vratile. Konobari su malo spori, ali vredi sedeti i čekati, jer nestvarni pogled ka mostu nikada ne dosadi, pogotovo ako je i društvo dobro. Imate direktan pogled na most i reku, kao i na stari deo Mostara. Možda kafić nije uređen kao današnji kafići, ali definitivno ima ,,ono nešto“.
Nakon podužeg sedenja i ispijanja kafe malo smo i ogladneli. Ako smo u Mostaru – naravno da idemo na ćevape. Kada smo krenuli, već smo bili obavešteni koja je ćevabdžinica najbolja – zove se Irma. Nismo je od gužve u gradu odmah uočili, jer je jako mala. Ispred se nalazi nekoliko malih klupica, ali kako je padala kišica odlučile smo da uđemo unutra. Nismo pogrešile – najlepši enterijer koji sam videla u životu je upravo tu. Istina, pravi Herčegovački, ali i dalje predivan, tako da sam to morala da uslikam više puta. Možda nije od onih enterijera koji su „in“ u svetu, ali je autentičan i svakako očarajavajući. Slika ipak govori više od 1000 reči.
A ćevapi? Preukusni. Možete ih dobiti sa lukom ili ajvarom. Cena im je četiri marke, što nas je iznenadilo, jer to je i kod nas prosečna cena. Ćevapi i usluga su predobri, brzo sve dođe tako da toplo preporučujem svima!
Krenuli smo u obilazak i videle da sladoled košta svega jednu marku, tako da smo usput kupile i sladoled i nije nam smetalo što smo ga jele po kiši. 🙂 Šetnja gradom je neopisiva, kao i arhitektura.
Sve je jako jeftino pa smo svašta nakupovale, od standardnih suvenira do kašičica koje izgledaju kao da su za princezice. S druge strane mosta je takođe predivno. Nema onoliko tezgi kao kod prvog dela grada, ali ih ni ne manjka. Mene zapanjuje, a malo i nasmeje to što svi ti ljudi prodaju potpuno isto, a toliko ih ima. Skoro sa svih strana ako ste u starom gradu možete videti most, pa je za sliku savršeno, samo vam je potrebno malo mašte.
Nakon obilaska Mostara jedino nam je žao što nismo pojeli burek. 🙂
Krenuli smo na dužu vožnju prema etno selu Herceg. U sklopu tog sela postoji i mali zoološki vrt, ali je padala kiša pa nismo mogli previše da istražujemo. Tamošnji restoran je prelep i ima unutrašnje slapove, kao i veliko jezero ispred. Prelepo mesto za odmor. Restoran je bio prepun turista, kao i sam Mostar u kojem sam videla od Turaka (s kojima sam se i zapričala), pa do Kineza!
Nakon čitavog ovog putovanja oduševljena sam sa sva tri mesta i definitivno se želim vratiti ponovo. Želim da ponovo nakupujem preslatke sitne suvenire, prošetam klizavim mostom, najedem se ćevapa i naravno – da probam burek!
Korisne informacije:
- Sva tri mesta su od Beograda udaljena oko 450km, vožnja kolima traje oko 7 sati.
- Cena povratne autobuske karte do Mostara iznosi oko 4200 dinara.
- Počitelj je od Mostara udaljen oko 30km, a etno selo Herceg 27km.
