Poznat vam je osećaj: mesečni izveštaj u koji ste uložili i srce i dušu bukvalno je ,,krvav“ od ispravki, a vi se osećate kao da su vas udarili u stomak.
U ovakvim trenucima lako je dozvoliti našim odbrambenim mehanizmima da nam pomute rasuđivanje i da postanemo maltene nesposobni da prihvatimo kritičnu, ali veoma važnu povratnu informaciju.
Prihvatiti kritiku nije lako, ali da čujete šta vašem radu nedostaje može biti jedini način da se poboljšate i zaista usavršite svoj zanat na duže staze. Koristi konstruktivnih kritika su brojne; od toga da omogućavaju da sagledate svoj rad iz drugačije perspektive do toga da vas izbacuje iz zone komfora. Priznaćete, pozitivni aspekti zaista zasenjuju negativne.
Nažalost, ljudski mozak je programiran da odbrambeno reaguje, čak i kada pretnja ne ugrožava naš život. Imajući to u vidu, psiholozi su dugo istraživali načine na koje mogu da drže po strani te ,,defanzivne demone“ i našli su rešenje u kognitivnoj biheviorističkoj terapiji. Jednostavno rečeno, ova tehnika zahteva od vas da napravite pauzu, sagledate kako vam se formiraju misli – a onda zamenite strah osećanjima koja su bazirana na realnijem razmišljanju.
Cilj je da ne dozvolite sebi da vas zarobi strah, nesigurnost, sumnja i gubitak samopouzdanja. Trik je u tome da ,,preokrenete“ svoje automatske, ružne misli kako biste postali mnogo bolji u pružanju i primanju kritika.
Kada nam primena ove tehnike ,,resetovanja misli“ pređe u naviku, dobijamo realniju i bolju perspektivu o tome kakve istinske namere ima onaj ko nam kritiku upućuje. Ta namera, koliko god u trenutku tako ne deluje, je uglavnom najbolja!
Znate li kako se ne treba suočavati sa kritikama? Pročitajte ovde.
Foto: Pexels, Pinterest
