Sa dolaskom toplih letnjih dana počinje sezona ukusnih i osvežavajućih lubenica. Osim što će nas osvežiti i zasladiti, lubenica ima još mnogo benefita a mi vam danas pišemo o tome.
Da li je voće ili povrće?
Iako je većina ljudi, zbog njene slatkoće smatra voćem, lubenica je zapravo povrće. U botanici postoji nekoliko opravdanih razloga zašto je lubenica povrće. Prvo i osnovno je da plod lubenice pripada porodici tikvi, koje su povrće. Lubenica je jednogodišnja biljka i potrebno je svake godine iznova zasaditi, za razliku od toga karatkeristika voća je da su to višegodišnje biljke. Svi plodovi koji se koriste u ishrani, a sade se svake godine, smatraju se povrćem, a ni lubenica nije izuzetak. U mnogim zemljama širom sveta je prihvaćena kao povrće pa se tako i koristi u mnogim jelima.
Voće ili povrće nije ni važno, ono što je sigurno je da je jedna od omiljenijih letnjih poslastica.
Kad kažem leto – mislim lubenica
Definitvno je lubenica jedan od simbola leta. Imate li i vi neku posebnu taktiku pri izboru najbolje i najslađe lubenice? Čućete mnoge trikove: da gledate peteljku koja mora biti sveža, što više šara na kori to je lubenica slađa. Prodavci tvrde da su one najveće i najbolje. Neki kvalitet ocenjuju po zvuku kada kucnu na koru.
Sigurni smo da ćete odabrati najbolji primerak ovog rajskog ploda za sebe. Sadržaj lubenice čini čak 92% voda, što će nam omogućiti da u vrelim danima unesemo dovoljno tečnosti u svoj organizam, a znamo da je to veoma važno.
Nisu sve lubenice crvene
Lubenica je poreklom iz tropskih oblasti Afrike, međutim danas se uzgaja i u mnogim drugim predelima. U Evropi se lubenice najviše sade u Grčkoj i Makedoniji. Kako se uzgoj lubenica širio po svetu tako su nastajale i nove vrste. Danas postoji čak 1200 različitih sorti lubenice. Kod nas su, osim klasičnih, u poslednjih nekoliko godina zastupljene i mini lubenice, veoma lepog izgleda i slatkog ukusa. Tu su i lubenice bez semenki, ali i žuta lubenica. Žutu lubenicu je teško razlikovati od klasične zbog veoma slične kore, ali unutrašnjost im je potpuno različita. Žuta ili kako je još nazivaju medena lubenica se najčešće uzgaja na Mediteranu, a sigurno se nećete pokajati ako je probate jer je veoma slatka i ukusna.
Lubenice su bogate likopenima i antioksidansima
Lubenica sadrži više likopena od paradajza i većine ostalog crvenog voća i povrća koji se smatraju osnovnim izvorom likopena. Važan je za organizam jer povoljno utiče na rad srca i sprečava pojavu srčanih bolesti. Da bismo iskoristili likopen iz lubenice na najbolji način preporuka je da se jede lubenica sobne temperature. Bogat je izvor citrulina koji širi krvne sudove i poboljšava njihovu funkciju, snižavajući krvni pritisak. Sok od lubenice bogat je magnezijomom, kalijumom i bakrom što će pospešiti i ubrzati oporavak mišića. Zbog ovih karakteristika sok od lubenice se preporučuje sportistima i pre planiranog intenzivnog napora. U sok od lubenice uvek možete dodati još neko omiljeno voće i sastojke i na taj način dodatno upotpuniti ukus napitka, mada je, zbog boljeg varenja, preporuka da se sok pije čist.
Ukoliko nemate naviku čišćenja semenki to je odlična stvar. Osim što nećete izgubiti vreme, na ovaj način ćete uneti gvožđe i cink u svoj organizam, a semenke sadrže i dijetetska vlakna i potpomažu varenje. U nekim zemljama se čak koristi čaj od semenki lubenica, a smatra se da povoljno utiče na bubrege i koristi se u lečenju bakterije ešerihije koli.
Nevezano od toga da li tople dane provodite na plaži, u prirodi ili u kancelariji, izdvojite nekoliko minuta za ovo slatko osveženje i neka lubenica bude vaša najzdravija letnja navika.
Sandra Lejić
