Search
Close this search box.

Kada je pravo vreme da se obratite psihoterapeutu?

Najisplativije ulaganje u sebe i u svoje zdravlje je kroz psihoterapiju. Zvuči prilično nerealno, ali kada bi u obzir uzeli sva naučna ispitivanja koja su dokazala šta sve stres, nervoza, agonija, depresija, dosada, anksioznost, nerviranje i nerešavanje problema – čine našem psihičkom zdravlju, i koliko psihosomatskih bolesti proizilazi iz toga, shvatili bi koliko prva rečenica ima smisla. Sigurno ste mnogo puta čuli za slučajeve u kojima osoba oboli od stresa ili depresje, i koliko se puta takva stanja završavaju fatalno. Kako nam onda psihoterapija pomaže? I kako su baš psihoterapeuti ljudi koji navodno znaju da reše naše probleme bolje od nas samih, i kako to baš oni imaju tu moć? 

Najbolje da najpre odmah objasnimo tu predrasudu. Psihoterapeuti nisu ljudi sa čarobnim štapićem koji rešavaju naše probleme, niti nam govore šta da radimo, ni kako, niti urade umesto nas.

Oni su tu da nas prvenstveno saslušaju, i da naše suženo vidno polje prošire,
da zajedno sa nama dođu do rešenja, a najosnovnije je da nam pomognu da PROMENIMO PRISTUP GLEDANJA na sve te probleme,
da uzmu u obzir sve faktore koji utiču na to zašto se loše osećamo,
da probude motivaciju u nama, podstaknu naše mehanizme odbrane,
pronađu zajedno sa nama način kako da prevaziđemo svoju patnju,
pomažu nam da jasnije vidimo sebe, druge ljude i situacije u kojima se nalazimo…
Oni kroz razgovor sa nama otkrivaju prirodu našeg problema, bolje od nas vide koje su naše reakcije na problem nepotrebne, i uče nas kako drugačije da reagujemo na njih. 

Zvuči kao da sve to možemo i sami, ili uz pomoć prijatelja, partnera, člana porodice ili kroz razgovor sa nekim u koga imamo poverenja i o kome imamo lepo mišljenje. I to zaista nekad pomaže, ali nije baš uvek delotvorno. Jer, kada nesanica postane učestala, i problemi se gomilaju, kada izgubimo svoju vedrinu i svoj sjaj, kada ne možemo da razgovaramo sa nekim a da nam misli ne odlutaju na naše probleme – padamo u očaj, ne vidimo izlaz, i ma koliko se ljudi iz našeg okruženja trudili, STRUČNA POMOĆ je nezamenljiva. 

To možemo da pojednostavimo primerom bola u grlu i visoke temperature, koja ne spada danima, i svi su nam već preporučili svoje metode rešavanja, i probali smo svašta od lekova, raznorazne čajeve, senfove mazali na telo, pravili obloge od rakije.. ali dok nismo dobili recept od doktora specijaliste i primenili napisanu terapiju – simptomi se nisu uklonili. Slično je i sa prelomima na telu, znamo šta nam se dešava, šta smo slomili/povredili i kako, ali dok ne odemo kod lekara, svi saveti koje čujemo su samo prva pomoć, treba nam stručnjak.
Tako se u našem narodu često čuje izreka „Boli te zub – ideš kod zubara, boli te duša – ideš kod doktora za dušu“.

Zašto bi onda bilo sramota obratiti se stručnjaku za dušu? Okolina bi počela sa komentarima kako smo poludeli, kako imamo problem, kako smo nesposobni, nemoćni.. ili bi nas sažaljevali.. Vrlo brzo se i taj problem, poznat u narodu kao „šta će reći selo“ prevaziđe i na psihoterapiji, kada shvatimo da nam je najbitnije kako se mi osećamo, a ne šta će neko drugi da pomisli, da mi moramo da rešimo svoje patnje i probleme, a ne oni, i kada naučimo da uopšte nije bitno ko šta kaže već da se mi konačno osećamo DOBRO. 

Problemi zbog kojih se ljudi obraćaju psihoterapeutu su razni i spisak je podugačak, od toga što imamo konflikte u porodici, sa partnerom, sa prijateljima, kolegama, sami sa sobom… pa do bolesti zavisnosti, depresije, anksioznosti, psihoze, traume, bol nakon gubitka drage osobe, rastanak… 

I svakome ko ima slične poteškoće, ili iste, preporučujemo zakazivanje seanse. Jer ono što je zajedničko svim osobama koje su se obratile psihoterapeutu je da su srećnije, da su naučile kako da se izbore sa svojim preprekama, proširile su svoje vidike i otkrile da ne moraju uvek da ulaze u rasprave pa i ako uđu sada znaju kako konflikt da bude konstruktivan… Naučili su da ne mora uvek da boli, da postoji mnoštvo drugih metoda i akcija koje mogu da preduzmu kada se nađu u nezgodnoj situaciji, ali da nekad treba i patiti, jer kroz patnju prevazilazimo bol… Izborili su sa svojom zavisnošću, i spasili porodicu očaja u kome se nalazila, jer zbog te teške bolesti pati čitavo njihovo okruženje…Naučili su i kako da se oslobode besa, stresa, tuge, osećaja da ih niko ne razume, upoznali su bolje sebe i mnogo drugih metoda kako da reaguju na neminovne situacije, kako uzvodno da „plivaju kroz život“, bez osvrtanja na bolnu prošlost a  sa spremnošću na lepu budućnost, shvativši da na mnoge stvari u životu ne mogu da utiču i da je gubljenje energije i stresa na to na šta ne može da se utiče – samo još jedna karika u lancu problema. 

Young frustrated man solving his mental problems while having therapy session with psychologist

U današnje vreme čini se da posebno ispašta porodica, usled prekomernih obaveza, preteranog stresa, neverovatno velike tenzije i uz to, nedostatka vremena, koje bi porodica kvalitetno provela, u opuštenom razgovoru. Sve više je prisutna otuđenost među partnerima, nedostatak razumevanja među roditeljima i decom. I sve češće uviđamo da svako živi svojim životom, ne osvrćući se na svoju porodicu. Zato je poseta psihoterapeutu ono što može da spasi i ponovo ujedini porodicu i podseti ih koliko su važne prave vrednosti.

Porodična terapija je idealna u kombinaciji sa individualnom terapijom, jer ćete tako prvo naučiti da pomognete sebi, a onda i da se prilagodite svom okruženju i naučite da svi zajedno funkcionišete kao tim, s puno razumevanja i podrške.

Za više informacija možete se obratiti stručnjacima na profilu @porodicnaterapija.

https://www.instagram.com/p/BxfEZ9oIIQu/
Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp