Istina je da mnogi od nas ne znaju da zastupaju sebe. Partnera često pitamo za stvari na način na koji sigurno nećemo dobiti ono što želimo. Ponekad pitanje pretvaramo u kritiku o tome šta ovaj drugi nije uradio kako treba, a nekad koristimo ton koji kao da pretpostavlja kakav odgovor ćemo dobiti. Sve to umesto da jednostavno pitamo.
Evo kako da to ispravimo jednom zauvek:
Pređite na stvar
Zašto ovo radimo? Kada pitamo za nešto postajemo ranjivi, a to može da bude zastrašujuće. Međutim, biti u vezi podrazumeva da zaslužujemo da se naše potrebe zadovolje i da budemo svesni onoga što nam zapravo treba. Smisao za vrednost o sebi, istorija veze i naš osećaj za poverenje kriju se u tom glagolu: pitati. Ukoliko su vam stalno govorili ,,ne možeš to da imaš“ kada ste bili dete ili ako su vaše potrebe zanemarivane, moguće je da imate problem sa tim da pitate šta vi želite, te je potrebno da poradite na tom području.
Probajte da pitanje postavite tako da i sam vaš ton iskaže poentu pitanja. Bez skrivenih značenja. Upitajte nešto bez skrivenih prizvuka. Ukoliko želite odgovor, morate da se držite poente, a ne da komunicirate kroz podtekst. Zatražite ono što zapravo hoćete kako biste to i dobili, nemojte da oslobađate valove žalbi o tome šta ne dobijate – to vam ni malo neće pomoći.
Preskočite krivicu
Zapitajte se: da li vas vaš zahtev zbližava prema onome što želite ili vaš vodi bliže svađi? Ukoliko kažete ,,Nikada ne idemo u bioskop!“ šta vi tu stvarno tražite? Da odete u bioskop ili da započnete raspravu o tome kako se vaš partner nikada ne postara da odete u bioskop?
Izjave poput: ,,Bilo bi mi jako drago kada bi pošao sa mnom da posetim roditelje“ ili ,,Stvarno bih cenila kada bi mi poslao poruku ukoliko kasniš kući“ impliciraju da je vama vaš partner važan i da je sposoban da vas usreći.
Žene često pričaju kako se boje da ne traže previše ili da ne bude da ,,zvocaju“ (znate vrlo dobro taj ponižavajući stereotip koji se koristi na račun žena). Drugi problem je i taj da se muškarci često boje od osećaja ,,neadekvatnosti“, te planu kada se izgovori nešto što implicira da nešto ne mogu da urade kako treba. Niko ne želi da se oseća kao da sve radi pogrešno.
Pokažite da ga cenite
Rešenje leži u tome da svoje pitanje uputite na način koji ne prenosi poruku da je partner uradio nešto pogrešno ili da je negde ,,zakazao“. Bitan deo ovoga je da mu redovno stavite do znanja da cenite ono što radi dobro – da ne uzimate te stvari zdravo za gotovo. Kada to praktikujete, onda vaš sledeći zahtev neće izazvati reakciju tipa ,,Šta sad? Šta sam sad pogrešno uradio?“ Vaš zahtev neće biti maskirana žalba, već će biti istinsko pitanje. Veza se razvija onda kada naučimo da upitamo za stvari koje želimo tako da ne izazivamo osećaj krivice i kritikovanja.
Vežbom do savršenstva
Naučiti da lepo nešto pitamo zahteva vežbu. Kada počnete da se oslobađate u ovom pogledu, svaki sledeći zahtev neće biti toliko zastrašujuć. U isto vreme bitno je da naglasimo da ne možete da očekujete da će se vašim potrebama uvek izaći u susret. Vaš partner možda kaže ne i vi se možda iznervirate – a onda ćete nastaviti dalje. Ništa strašno!
