Search
Close this search box.

Kako novogodišnje odluke zaista sprovesti u delo

Sad ću da Vam postavim jedno interesantno pitanje: čuvate li zapisane odluke i ciljeve koje ste sebi postavili pred Novu godinu? Možda čuvate listove iz prethodnih par godina? I kad ih pogledate (ili se setite šta ste želeli i koje ste odluke donosili 31. decembra), ima li nekih od kojih ste odustali? I onih drugih koje su se ostvarile?

Jeste li se zapitali u čemu je razlika? Zašto neke odluke poštujemo, zašto neke ciljeve ostvarujemo, a zašto neke želje ostanu na nivou sanjarenja i vizuelizacija?

Jeste li nekad razmišljali zašto godinama rešavamo da krenemo na dijete, na fizičko vežbanje ili da ostavimo pušenje, da završimo fakultet ili magistraturu, i to ne ostvarimo? A onda van svih pravila ostvarimo i to i mnogo više?

Prvi niz pitanja koje postavim klijentu kada se upoznajemo je: Šta Vi želite da poboljšate u svom životu sada? Šta Vi želite? Čemu želite da posvetite sebe? I onda sledi glavno pitanje: Šta Vas sprečava da to što želite imate već SADA?

Drugi niz pitanja koja mogu da pomognu onda kada klijent zna šta ne želi, ali ne zna šta želi umesto toga, je sledeći: Šta tačno ne želite? Koliko vas žulja to što ne želite? Dovoljno jako da se pokrenete i nešto promenite, ili vam još nije “dogorelo do nokata”?

FORMULA PROMENE:

Keti Danemiler je osamdesetih godina prošlog veka kreirala formulu promene koja glasi: N x V x PK > O. Ako je proizvod tri faktora veći nego otpor, tada je promena moguća. Ako bilo koji od ova tri faktora mali ili ga nema, nije moguće prevazići otpor promeni.
N = nezadovoljstvo postojećim stanjem stvari
V = vizija da je nešto moguće (slika ispunjenja cilja)
PK = prvi konkretni koraci ka promeni
O = otpor

Neke od češćih grešaka koje pravimo pri zapisivanju i ostvarivanju odluka (namera, želja):
• Želje nisu naše (mama i tata bi želeli da ja upišem i završim baš ovaj fakultet, ali mene to ne interesuje)
• Sve ostane na maštanju ili zapisivanju želje (vizuelizacija bez prvih koraka tj akcije),
• Ne postavi se cilj (jasna radosna slika ispunjenja odluke ili namere)
• Napiše se šta se ne želi i energija i pažnja se dodaje problemu (malo kukanja dovodi do još razloga za kukanje, pa onda veće kukanje dovodi do još više problema, jer smo u energiji nemanja i problema)
• Nezadovoljstvo postojećim stanjem je manje od straha od neizvesnosti (ako izgubim ovaj posao, ovog dečka, druge neću naći)
• Nezadovoljstvo postojećim stanjem nije dovoljno veliko da pokrene na promenu (odlaganja, opravdanja, lenjost)
• Otpori u čoveku i otpor okoline su veći od želje za promenom (strahovi da nas okolina neće prihvatiti ako se promenimo, na primer: svi kukaju oko mene, ja nemam pravo da budem srećan).

Pitajući se šta je to što daje vetar u leđa jednoj želji ili odluci da postane ostvareni cilj, a gomile drugih ostanu na nivou maštanja, kroz svoje sopstvene primere i primere svojih klijenata, imam samo jedan odgovor: SVAKODNEVNA AKTIVNA POSVEĆENOST RADOSNOM CILJU.

 

Danas ću vam ukratko dati par smernica kako da svoje ciljeve (odluke) postavite ili ,,preformulišete” postojeće, i kako da krenete u proces ostvarenja, tj sprovođenja u delo. Verujem da sve njih već znate, ali treba ih ponoviti s vremena na vreme, da se podsetimo.

SMERNICE KOJE DOVODE DO OSTVARENJA: SVAKODNEVNA AKTIVNA POSVEĆENOST RADOSNOM CILJU

U prirodi ljudskog uma je da se usmerava na ono što nemamo, tj na neostvarene želje. Sve ono što imamo nam se podrazumeva, i nekako smo ravnodušni ka onom što imamo. I kad nešto dobijemo teškom mukom, posle nekog vremena nam postane obično, kao da izgustiramo. I to je tako. To je ljudski um. Džaba što toliko puta čujemo: ,,Neko bi na tvom mestu bio presrećan da ima ono što ti imaš”.
Jedna od najvećih kletvi ljudskog roda je ,,Da Bog da imao pa nemao”, jer tek onda kad nešto izgubimo (zdravlje, novac, posao, partnera, vitkoću, vitalnost, mladost), shvatimo koliko je veliko to što smo imali.
I tako dolazimo do Zahvalnosti, koju smo toliko puta izgovorili i pomislili, ali tek kad osetimo nemanje, SRCEM postanemo zahvalni za ono što imamo.

Pozivam vas da napišete sve ono što imate već, i na čemu ste zahvalni (život, telo, lepota, zdravlje, vazduh, voda, struja, Sunce i Mesec, hrana, piće, odeća, obuća, krov nad glavom, roditelji, partner, deca, posao, plata ili bilo koji izvor prihoda, prijatelji, škola koju ste završili, sloboda, stvari koje posedujete i volite, svi uspesi koje ste postigli, znanja i veštine i iskustvo koje imate). I sad zamislite da gubite sve, jednu po jednu stavku. Ne čak ni preko noći. Zamislite da sve ovo gubite polako u recimo mesec dana, i izgubite sve sem pukog života. Ko biste onda bili?
Sad se vratite u sad i ovde i OSETITE zahvalnost kroz LJUBAV, LAKOĆU, LEPOTU, ZADOVOLjSTVO prema svemu što imate. Osetite RADOST IMANJA svega onog što imate.

I tek sada, postavite sebi pitanje:
a. šta je to što JA želim? Ili
b. šta ovom odlukom hoću da postignem? Ili
c. koji je cilj ove moje namere?
I onda vidite sliku gde ste OSTVARILI (želju, nameru, odluku). Kad se to dešava (zadajte sebi datum)? Gde se nalazite u trenutku ostvarenja? S kim ste u toj slici? Šta vidite, čujete, osećate? Da li je radost TOLIKA u trenutku ostvarenja, da će ta radost biti motiv da prevaziđete sve prepreke I izdržite sva otežanja i iskušenja duž puta? Jer ako radost nije velika, odustaćete pri prvoj prepreci…

Samo radost srca može da vas dovede do cilja koji ste zacrtali.

Daću vam primer: Hoću da smršam 5 kg do 1.3.2016. nije cilj. To je zadatak. I možda i smršate, teškom mukom i uz dijetu i poneku fizičku vežbu. I onda se do 1.4.2016 ugojite 6 kg. i sve ispočetka…

Cilj je: vidite sebe u ogledalu vitku zdravu i radosnu 1.3.2016, kako kažete sebi: Bravo, uspela si! Sad i zauvek si vitka, zdrava i radosna. Moji ukućani mi daju pohvale da odlično izgledam i blistam. Ja se osećam zdravo, vitalno, razigrano, graciozno. Znam da sam usvojila naviku zdravog života (odmor, ishrana, fizičko vežbanje) i imam jak motiv da i nadalje radim posvećeno sve kako bih ostala u ovom stanju.

CILj:
Razlika između cilja – želja – odluka – namera:

Zamislite da je vaša namera, vaša želja, vaša odluka – put. Trka. Odluka da smršamo, zaposlimo se, namera da uspemo ili ostavimo pušenje, želja da se udamo, da završimo fakultet, da imamo svoj stan, svoja kola, da budemo srećni, da budemo zdravi…
Na kraju puta, na kraju trke je cilj (trenutak u vremenu i prostoru kad ste OSTVARILI ono što ste odlučili, namerili, poželeli i radujete se tome).

Taj trenutak čiste radosti i osećaj da ste uspeli u nameri, da ste doneli pravu odluku, je ono što vas pokreće da krenete na taj put i da ne odustanete. Radost nas vuče u trenutku kad bismo zastali ili odustali.

,,Možete li mi reći, molim vas, kojim putem da krenem odavde?”
,,To dobrim delom zavisi od toga kuda želiš stići”, reče Mačka.
,,Nije me briga kuda”, reče Alisa.
,,Onda nije bitno kojim putem ideš” reče Mačka
– ,,Alisa u Zemlji čuda”, Luis Kerol

CILJ SE NALAZI NA KRAJU PUTA

Bez toga da ne znamo kuda želimo da stignemo, ne znamo jesmo li spremni poći na put i je li konačno odredište za nas pravo i dostižno jer cilj definiše put kao i cenu koju smo spremni da platimo da bi do cilja došli.

AKTIVNOST

Odaću vam tajnu. Čarobni štapići postoje. Čuda se dešavaju. Uspeh može da se desi preko noći. Jedan poziv menja sve. Svi smo rođeni pod srećnom zvezdom.
Samo mi iz perspektive posmatrača ne znamo šta je prethodilo trenutku čuda. Mi vidimo samo trenutak pobede, ostvarenja. Osvajanje zlatne olimpijske medalje. Pronalazak sijalice. Završen fakultet. Ostavljanje pušenja. Smršavanje 30 kg. Postajanje milionerom. Udaja za voljenog čoveka. Rađanje deteta.

Ma kako grozno zvučalo, postoji cena koja treba da se plati da se desi čudo. Mi nekako to uvek povezujemo sa negativnim, a u stvari je cena ostvarenja posvećenost cilju kroz aktivnosti koje preduzimamo!

Cena može biti u novcu, vremenu, upornosti, trudu, neodustajanju, novim idejama, u gubitku nekih ljudi i navika i dobijanju drugih, u prevazilaženju strahova, otpora unutar nas, nepodržavanja ili podržavanja od okoline i bližnjih… u traženju i dobijanju pomoći od prijatelja i poznanika, u čitanju dobrih časopisa, u posećivanju radionica, odlaskom na coachinge – gde ćete razmeniti ideje sa nekim ko je već prošao tim ili sličnim putem.

Šta je u konkretnom slučaju aktivnost?
Priprema plana: šta hoćemo da postignemo (cilj), šta sve treba da uradimo, u kom vremenskom okviru, ko sve može da nam pomogne, šta nam sad nedostaje da već imamo to što nam treba.
Izvođenje plana, korak po korak, iz dana u dan
Dorada (prilagođavanje) plana u hodu, na osnovu nepredviđenih okolnosti
Ispunjenje cilja

SVAKODNEVNA

Oni koji imaju decu setiće se koliko je trebalo vremena i truda da dete prohoda. Koliko padova, plakanja, upornosti, sklanjanja stvari sa puta…koliko vam je vremena trebalo da naučite da vozite bicikl, da plivate, da vozite kola. Koliko je vašoj mami trebalo vremena da vas natera da perete zube posle jela, ili da se umijete čim ustanete. Niste odustali? Bili ste uporni? Sigurna sam da ćete se setiti još puno primera kad ste upornošću postigli ono što ste hteli. I još važnije – nema odlaganja, već svakodnevni trud, i razmišljanje i prilagođavanje.
Prema naučnom istraživanju, tek svakodnevnom primenom iste akcije bar 21 dan, naš mozak SHVATI da treba da tu akciju nastavi da primenjuje. Uz zapisivanje i zahvalnost nama što smo se potrudili.
Daću Vam primer kako da se vratite u onaj ritam koji ste imali kad ste stvarali bilo koju naviku i pozivam Vas da je primenjujete bar mesec dana.

Japanska metoda KAIZEN ili princip jedan minut.

Suština ove metode sastoji se u tome da se čovek bavi konkretnom stvari tačno jedan minut, ali iz dana u dan, u isto vreme. Jedan minut vremena – to je lako izvodljivo za svakog čoveka. Lenjost ne stoji na Vašem putu. Te iste radnje koji niste želeli obavljati pola sata, izmišljajući izgovore i opravdanja, sa lakoćom ćete uraditi za jedan minut. Uraditi trbušnjake, uraditi vežbe za oči, vežbati jogu, pročitati par rečenica na stranom jeziku, bilo šta – stvari ne izgledaju teško izvodljivima, a svakako, donose radost i zadovoljstvo. Praveći male korake, postižete odlične rezultate. Pobeđujete nesigurnost, oslobađate se osećaja krivice i bespomoćnosti, osećate uspeh i slobodu.

POSVEĆENOST

U istoj knjizi ,,Alisa u zemlju čuda” piše: ,,Kažu da ako nešto sanjaš više od jedanput, sigurno će se ostvariti”. Ako nastaviš sanjati tj verovati da cilj može biti ostvaren, i počneš delovati, tada možeš da uspeš. Ponekad do uspeha tj cilja putujemo godinama i mnogi na putu odustanu jer sumnjaju da će nešto postići ili nedovoljno žele pa im se stoga put čini preteškim, ili trpljenje postojećeg stanja nije dovoljno teško.
I to treba priznati sebi. To ne znači da smo gubitnici. To samo znači da nam nije dovoljno stalo da stignemo do cilja.
Iz čega se sastoji posvećenost cilju? Da smo toliko motivisani, inspirisani osećajem radosti slike cilja, da bilo koja prepreka, bilo koja okolnost koja se desi usput, bilo koji strah ili otpor (u nama ili ljudima oko nas, u okolnostima) je samo izazov da nastavimo DALJE! IDEMO DALJE! Mudri ljudi kažu da je život samo 10% ono što mi se dešava, a da 90% zavisi od naše reakcije na to.

Iz svog dosadašnjeg životnog iskustva, znam da jedino posvećenošću onom o čemu mislite i onom čime se bavite, donosi uspeh i rezultate. Biti (being) i raditi (doing) ono ka čemu se usmerite, donosi napredak. Posvećenost je čarobni štapić. To ne znači da morate da se odričete svega i patite. To samo znači da postavite prioritete i prepakujete svoje vreme da budete posvećeni, mišlju i delom, onom do čega Vam je mnogo stalo.

,,Nema savršenog trenutka za početak. Najbolja strategija je ustati i početi. Ne morate sve da znate da biste pošli. Samo započnite igru. Naučićete usput sve šta treba” Džek Kanfild, pisac najprodavanije knjige na svetu posle Biblije, ,,Melem za dušu”.

Kad je napisao knjigu, Džek Kanfild rešio je da piše svim izdavačima koje zna (skupio je bazu podataka od preko 3000 izdavača u Sjedinjenim Američkim Državama), dok ne bude našao onog koji će je objaviti. Pisao je 5 mejlova dnevno. Njih 142 su ga odbili. 143. je štampao knjigu. Koja se u svetu prodala u više od 500 miliona primeraka (ta knjiga je ušla u lektiru za kinesku decu).

Šta je suština ove priče? Imao je viziju (objavljena knjiga), nije bio zadovoljan postojećim stanjem (napisana a neobjavljena knjiga), posvetio se tome tj činio je prve, druge, treće korake (vreme, trud, upornost) i to je bilo veće od otpora (neodustajanje posle 142 odbijanja). On je doneo odluku i istrajao je u njoj- da MORA da se desi objava knjige po cenu istrajnosti koliko god da treba.

Pozivam Vas da se setite i zapišete svaki svoj uspeh kome ste se POSVETILI pre nego što ste ga postigli. Da se prisetite svih koraka, ideja, improvizacija, truda, prepreka koje ste prevazišli.

 

DNEVNIK JEDNOG CILjA

Posle ovih mojih priča, pozivam Vas da donesete jednu novogodišnju odluku i pretvorite je u cilj.
Podeliću sa Vama skraćenicu po kojoj možete da osmislite svoj cilj, a izmaštala ju je Slavica Squire, moj NLP trener i prijateljica: POKRENI. Pozitivno. Odgovorno. Konkretno. Rezultat. Ekološki. Navigacija. Inspiracija.
Pozivam Vas da svakodnevno pišete Dnevnik jednog cilja dok ga ne ispunite. Pišite šta ste sve uradili svakog dana da biste do cilja došli. Zahvalite se svakom danu što vam je omogućio da budete bliže svom cilju. Nagradite sebe nekim lepim simboličnim poklonom kad cilj ostvarite. Čestitajte sami sebi.
Na taj način sebi ćete dokazati da MOŽETE, HOĆETE i ojačaćete svoju veru i samopouzdanje. I kad to ispunite, postavite sebi sledeći cilj. Nema veze što nije Nova godina! Srećno!

PS. Daću Vam primer moje prve novogodišnje odluke, pretvorenu u cilj:
Vidim sebe radosnu, ponosnu, samouverenu 30.5.2016. uveče u Kepler institutu, kako primam diplomu energetskog psihologa.

RADOSNI: Moji predavači, Lea i Aleksandar, mi čestitaju i kažu: BRAVO! Tu su sve moje prijateljice iz škole i zajedno se radujemo. Ja sam ponosna na svoje znanje i iskustvo i primenu svega što sam naučila, i još više radosna i zahvalna sebi i dragim ljudima, jer sam organizovala svoj život na način da IMAM vremena da naučim sve što treba i provežbam sve vežbe i primenim ih. Što bi se reklo: toplo mi oko srca jer sam ostvarila cilj.
CILJ: Taj osećaj ponosa, topline, samopouzdanja i samouverenosti imam od ranije (kad sam diplomirala, magistrirala, kad sam na poslu ostvarivala uspešne projekte, uvek pri dobijanju diploma na NLP institutu), i uvek lako mogu da ga prizovem u svom telu iz sećanja (kao u filmu Roki kad Silvester Stalone ustrči uz stepenice). Slika mene koja se radujem je jača od prepreka koje mi predstoje na ovom putu od pet meseci.

AKTIVNOST: Plan za narednih 5 meseci:

Priprema plana:

šta sve treba da uradim: 3 puta pročitati svu literaturu ( 4 predmeta po oko 300 strana, 1 predmet oko 800 strana, znači oko 2000 strana teksta), zapisati domaći zadatak u kompjuter iz sveski: sva iskustva koja sam imala primenjujući praktične vežbe na sebi i sa svojim klijentima
u kom vremenskom okviru: od 1.1.2016-30.5.2016, znači 150 dana. Imam 2000 strana teksta, tako da svakog dana treba da pročitam, sa razumevanjem i podvlačenjem iI povezivanjem sa postojećim znanjem) oko 40 strana teksta (da bih stigla 3 puta da iščitam jer to je moj način učenja). Za to mi treba po 5 sati dnevno, svakodnevno bez iznimke.
ko sve može da mi pomogne: prijateljice iz škole, da razmenimo iskustva učenja, primene. Moji roditelji, brat, momak, prijatelji i poznanici-razmevanjem da ću se narednih pet meseci fokusirati na nešto što mi je važnije nego vreme provedeno sa njima.
šta mi sad nedostaje da već imam to što mi treba: vreme od pet sati dnevno
Izvođenje plana, korak po korak, iz dana u dan-zapisivanje svakog dana progresa i presabiranje: jesam li ostvarila ono što je planirano? Kako ide učenje? Treba li mi dodatna pomoć oko pamćenja? Možda pisanje Flipčartova, nekog grafičkog prikaza ukratko itd.
Dorada (prilagođavanje) plana u hodu, na osnovu nepredviđenih okolnosti: neki seminar koji može da mi iskrsne a važan je i posvetiću mu vreme, lenjost koja me obuzme i baš me mrzi dan-dva da se posvetim, povećan obim posla, tj broj održanih coaching-a ili poziv na izlet koji ne mogu da odbijem.
Ispunjenje cilja – savladala sam sve prepreke i nepredviđene okolnosti, otpore u sebi (lenjost, odlaganja) i otpore najbližih (brižne majke koja kaže: Žosne, nisam te videla 5 dana, 3 dana se nisi javila, ne viđamo te više…) i radosna sam što sam položila ispite i dobila diplomu. Diploma (kao simbol znanja, stečenog iskustva i primene svega) je dovoljno vredna truda i odricanja i prepakivanja vremena, slobodnog vremena, smanjenog druženja.
SVAKODNEVNA: svaki dan po 40 strana teksta plus jedan prepisan zadatak o iskustvu.
POSVEĆENOST: no retreat, no surrender (nema odustajanja, nema predaje). Na intervjuima za posao, intervjueri Vas pitaju: Koja je Vaša najjača osobina? Ja sam uvek govorila: Posvećenost (znanju, učenju, poslu, iskustvu, klijentima, prijateljima, porodici, partneru). Posvećenost životu. Jesam li rešila da dobijem diplomu 30.5.2016? Jesam! IDEMO!

Tekst: Snežana Prokić, Profesionalni Coach, www.ljubizivot.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp