“Pogledaj je kako živi. Srećna je i zadovoljna. Putuje, izlazi u skupe restorane, uvek ima neku novu odeću”, govorila sam u sebi dok sam listala slike sa Instagrama.
“Zašto ja ne mogu da živim tako kao ona? Da putujem od Pariza do Istanbula i tek na kratko da dolazim kući. Prezgodna je. I sinoć je izašla u preskupoj haljini i štiklama za koje moja majka treba da radi cele godine.”
Svakakve misli su mi se motale po glavi dok sam nam poredila živote. Živimo u istom gradu, samo nekoliko ulica udaljene, ali smo potpuno različiti svetovi. Nekoliko je meseci starija od mene, a tako smo različite. Mene je čak i sramota da uzimam novac od majke za nove patike, dok ona ni ne zna šta je juče kupila.
Gurnem telefon od sebe: “Neću više ni da otvaram Instagram. Mrzim svoj život! Idem u šetnju”, viknula sam majci dok sam izlazila iz našeg malenog stana.
Stavljala sam slušalice u uši, ali zaustavili su me jecaji suza.
“Hmmm, čudno…” promrmljala sam dok sam očima tražila osobu koja plače.
U uglu sam ugledala nju. Uplakanu Sandru D. Da, ona ista zbog koje sam ja maločas ponovo upala u depresiju.
“Oprosti , jesi li dobro?” upitala sam je dok sam laganim korakom prilazila.
“Nisam. Kako mogu da budem dobro?” Uplakanih očiju gledala me je dok je gurala kosu iza ušiju. “Novca za bacanje, a ljubavi ni u tragovima. Svakodnevno sam u drugim gradovima, u najskupocenijoj odeći, ali što mi to sve vredi kada ljubavi nema? Prepirke oca i majke, spletke i još mnogo gluposti zbog novca. Moj život ima drugo ime – noćna mora.”
Oči su mi se napunile suzama dok sam je gledala. Potpuno je drugačija od onoga što nam je predstavljala. “Zar je to život koji sam želela”, mislila sam u sebi? Lažna sreća na društvenim mrežama. Dok ja živim u skormnoj malenoj porodici koju uzdiže i okuplja ljubav, njihova opstaje samo zbog novca.
Zagrlila sam je, dok mi je jecala u krilu. Nikada više neću poželeti takav život. Tek sada shvatam koliko sam zapravo ja bogata.
Nikolina Budimir-Bekan
