Na pitanje “Ko sam ja?” svako od nas bi dao drugi odgovor. Ukoliko bi pred nas neko postavio zadatak da prvom asocijacijom dopunite rečenicu “Ja sam…”, šta bi to bilo?
Neko bi naveo nacionalnu pripadnost, neko pol, neko zanimanje, a neko bi jednostavno reko svoje ime i prezime. Šta je to što definiše naš identitet zapravo?
Identitet je skup emocionalnih i kognitivnih karakteristika koje predstavljaju jednu ukupnu sliku o sebi samom kao biću, drugačijem od svih ostalih. Identitet predstavlja, u odraslom dobu, relativno nepromenjiv entitet koji sačinjavaju naše osobine, afekti, motivi, potrebe, stavovi, ponašanje i kao takvi nas izdvajaju od ostalih. Potreba ljudi da budu različiti od drugih reflektuje se kroz sabiranje svih komponenti identiteta na specifičan i autentičan način. Takođe, na taj isti način, podvlače se određena poglavlja koja su učestvovala u građenju identiteta.
Još po rođenju svi smo predodređeni za nešto i svako od nas ima svoju ulogu na ovom svetu. Isto tako svi posedujemo različite osobine. Neke pak zavise i od životnih okolnosti. Dete koje je odrastalo u porodici gde je otac pijanica koji fizički zlostavlja njegovu majku, teško da će biti poletno, puno života i pozitivne energije, kao ono koje je odgajano u porodičnoj idili. Osoba koja je odrastala u višečlanoj porodici, sa 3 ili 4 generacije u kući, imaće usađeno
poštovanje prema starijima.
Iz ovih primera vidimo, da koliko god nam neke stvari bile urođene, one se mogu preoblikovati tokom života. Kada govorimo o aspektima identiteta, često se navodi metafora luka – identitet se, kao i luk, sastoji od slojeva. Spolja su “manje važni” slojevi, odnosno svojstva, koja se najlakše mogu verbalizovati. Kako se ide prema unutrašnjosti, približavamo se sredini i čovekovoj suštini, ali, u sredini luka – nema ničega.
Koja je razlika između identiteta i integriteta?
Ne samo što su fonetski slične reči, pa se neretko pomešaju, ova dva pojma su u velikoj meri povezana. Identitetu je neophodan integritet. Pri razumevanju pojma integriteta važno je naglasiti da celina prethodi delovima i predstavlja više od prostog skupa delova koji je čine. Ta celina sama po sebi ima novi kvalitet, ne može se svesti na skup svojih elemenata.
Integritet ima najvažniju funkciju upravo u objedinjavanju razvojem formiranih tendencija u jedinstvenu celinu. Osoba sa svim svojim osobinama, potrebama, fizičkim karakteristikama, funkcioniše kao celina. Kao što organizam funkcioniše kao sistem organa koji su međusobno funkcionalno povezani, tako i integritet na okupu drži sve karakteristike identiteta i čini osobu jedinstvenom i neponovljivom jedinkom.
Šta god bio ključ identiteta i kako god se osoba prikazivala, uvek će imati potrebu da ulaže u sebe, pomera svoje granice prema svetu i ljudima i sija najsjajnije što može, svojim ličnim sjajem. Ne postoje dve identične osobe na svetu. I to je dar! Svako od nas je ličnost za sebe, i na površini nam “sijaju” različite stvari. Mogu se smenjivati tokom života i ustupati mesto jedna drugoj, ali svaka od njih ostaje kao naslov faze kroz koju smo prošli i koja nas je formirala u osobu koja smo sada. I zato, nikada ne treba da želimo da budemo kao neko drugi kako bismo se istakli, jer baš takvi kakvi jesmo, mi smo posebni.
Maja Vlajić
