Search
Close this search box.

Najveća dilema dvadesetih: Jesam li još uvek dete ili pak odrastam?!

Često mi se čini da kod svojih sagovornika prepoznajem onu sopstvenu izgubljenost između odrasle osobe i male devojčice. Primećujem da se mnogi ljudi nalaze u procepu izmešu ova dva životna razdoblja, a niko da definitivno odabere.

Naravno, ako imate, recimo, 25 godina, vi imate pravo da verujete da ste još uvek malo dete, ali vi to niste i moraćete to da prihvatite pre ili kasnije.

Još jedna stvar, obično se u ovom rascepu nalaze ljudi u dvadesetima, najlepšim, ali i najkonfuznijim godinama života. Zato vam danas pišem o onim jasnimm znacima da ste definitivno prešli u red odraslih, ma koliko vam teško bilo da to prihvatite.

Sećate li se onog, ne tako davnog, a ipak bezbrižnog vremena, kada je vaša jedina dužnost bila da pokupite račune iz sandušeta zajedničkog doma, dok bi mama i tata plaćali iste. Danas vi ne samo da skupljate račune, već vodite računa o tome do kog datuma ih morate platiti i svoje finansije usklađujete upravo prema tome da imate za račune, a ono što ostane, moraćete da rasporedite na svoje mesečne planove i potrebe. Dakle, po prvi put, vi ste samostalni i vodite računa o sebi i svojim finansijama. Ako to nije prvi alarm odrastanja, stvarno ne znam šta je!

Uz to, primećujete da sve više radite, a sve manje spavate. A ne tako davno, mama vas je budila u podne. Ali, oni gore spomenuti računi, neće se platiti sami, a kako ste vi to shvatili, preuzeli ste odgovornost i počeli da radite, dakle, odrasli ste.

Pravite ciljeve za budućnost, razmišljate o boslu kojim ćete se baviti, prihodima, svom domu i partneru. Dakle, vi više nemate one dečije, bezazlene planove, već pravite jasnu viziju sebe u budućnosti i to ne bilo kakvog, već odraslog sebe.

Sećate se onih velikih društava iz srednje škole, kada ste čini se, svako veče izlazili sa drugim ljudima i sa svima bili podjednako bliski? Sada oko sebe imate pouzdane ljude, one za koje znate da će u dobru biti dobri, a u zlu još bolji. One sa kojima ste kroz odrastanje delili sve i sa kojima ste konačno odrasli. Odabrali ste krug prijatelja za život i sada, kao odrasloj osobi on se neće puno širiti.

Više ne čekate da vam mama kaže da vam je zakazala kontrolu kod očnog ili zubara. Sada živite sami i napokon ste preuzeli odgovornost za svoje zdravlje. Odrasli ste.

I na kraju, ono što nas sve po malo zastrašuje – kućni poslovi. Kao mlađi, imali smo tih par obaveza po kući, kako bismo pomogli mami, ali sada već imamo svoj dom i mi smo jedini koji ga možemo srediti, ma koliko zastrašujuće bilo, bolje početi što pre! Iako morate priznati, ponekad, nakon veoma stresnog dana, raspremanje kuće dođe kao mala antistres terapija.

Sve su ovo znaci da ste se osamostalili i otisnuli na put odrastanja, da život pred vas stavlja izazove, za koje mislite da niste spremni, a ispostaviće se da ste im itekako dorasli. Ovo je vreme kada prvi put dobijete kontrol mašinu svog života u svoje ruke. Zato samo hrabro u nove pobede, ka svojoj sreći!

Ali nemojte nikada ugušiti ono dete, koje još uvek prepoznajete u sebi. Ono će vas spasiti, tako što će vam, kada u sumornom, odraslom svetu, sve postane teško, dati malo nade!

Teodora Vuković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp