Search
Close this search box.

Nežna žena ili nemilosrdna novinarka: Ko je Ljiljana Stanišić kada se ugase kamere?!

Iza nežne žene koja uživa u elegantnim odelima, neobicnim kreacijama, šeširima i biserima, stoji ozbiljna i čvrsta ličnost. Za nju kazu da je nemilosrdna, opasna, mudra i inteligentna. Za novinarke modernog doba,  posebno one koje su pokrivale istrazivacko novinarstvo u pravom smislu te reči, ograničenja su bila uobičajena pojava. Jedna od njih je hrabro, i na dobrobit miliona čitalaca i gledalaca, u jakoj medijskoj kući kao što je „Kurir“ prevazišla te barijere i sa samopouzdanjem, inteligencijom i veštinom, postala pionir u polju estradno-informativnog novinarstva.

Ona je Ljiljana Stanišić, voditeljka nedeljnog popodneva “Pusti brigu” na Kurir televiziji  koju mnogi opisuju kao “prelep divlji cvet“, graciozan, vaspitan, vešt u „sofisticiranim“ razgovorima sa javnim licnostima iz svih sfera našeg društva.. Njen stil i stav služili su kao zgodna varka jer se iza te “fasade“, krije  ozbiljna i čvrsta novinarka. U intevjuu za naš portal odgovara na sva škakljiva pitanja. 

Pre svega da razjasnimo jednu veoma važnu stvar, zbog cega vas bije glas da ste nemilosrdni?

– Ovaj pridev me lepo opisuje, i on u svom značenju ima mnogo sinonima tipa: nečovečan, neemotivan, opak, goropadan i da ne navodim što nema veze sa mnom. Gruba, surova, neuslišljiva, oštra umem da budem u situacijama koje i zahtevaju takav pristup. Ja sam novinar, a ne džu- boks, nisam tu da ispinjavam muzičke želje, već da na pravi način izveštavam javnost. Kada se nekome ne svidđa ono što saznam, a oni ne bi da se to javno obelodani (jer bi svi da u javnosti budu prepodobni) e, onda nastaje problem. Spremna sam na kompromise samo ukoliko nečiji život nije ugrožen, ako su deca ugrožena, inače svako neka vodi računa o tome šta radi, pa i ja. 

Šta za vas podrazumeva dobro urađen intervju? 

– Pre svega treba imati znanje, treninge i odličnu pripremu. Nije lako to uraditi ako ne znate sve o sagovorniku ili temi. Dobar intervju ne znači i dobar šer ili čitanost u današnje vreme. Dobro je kad se to sve poklopi, ali nažalost, to nije slucaj. 

Koje biste sebi pitanje postavili? 

– Najpre, šta je cilj tvog rada u medijima? Zatim, zbog čega u javnosti ne govorite o privatnom životu, a i te kako zadirete u privatnost javnih licnosti, a i sami ste deo javnosti? Spekuliše se da imate jaka leđa, zbog čega kruže takve priče. Eto, da ne bude da bih sebi postavila samo lepa pitanja. Na svako pitanje dajem odgovor bez ikakvog problema. 

Kada se osvrnete na svoj rad u prethodna dva meseca, da li sebi ili možda kolegama nešto zamerate?

– Uvek imam nešto što mi se ne dopada kada je moj rad u pitanju, a uviđam i tuđe greške. E, sad, nemam ja razlog da zameram bilo kome bilo šta. Svako od nas radi kako ume i kako zna ili se oseća u datom trenutku. Svakoga od nas koji smo u javnom poslu ocenjuju gledaoci. Imam tu čast da radim u kompaniji koja iz godine u godinu završni ispit položi s najvišom mogućom ocenom. Ponosna sam i zahvalna mojoj redakciji, ljudima s kojima sarađujem. Niko od nas nije doveo u pitanje da li ćemo raditi, već smo radili mnogo više nego što je inače naša poslovna obaveza. 

Koga biste izdvojili kao moćne žene u medijima?

– Po mom mišljenju prvo mesto zasluženo ide Milici Mitrović. Ozbiljan, ali ozbiljan medijski mag iz senke. Žena koja sve drži u malom mozgu. Ne poznajem je lično, ali od ljudi koji rade sa njom sam čula sve najbolje. Dalje, bez premca najbolja voditeljka Jutarnjeg programa je Jovana Joksimović. Dodala bih još i Snežanu Petrović, Tijanu Jevtić, Jelenu Pejović, Silvija Slaming. Olju Lazarević, Irinu Vukotić, Deu Đurđević, Bojanu Ristivojević i novinarku Maju Nikolić… Ima jos, hvala Bogu, ali evo neka ovo bude moja lista. 

Čiji rad ne cenite?

– Onih koje se na neprimeren način ponašaju u javnosti, a dobile su priliku da rade u medijima. Ne bih isticala imena, nije vredno pomena. Treba pričati samo o najboljima. 

Da pređemo onda na kolege. Kako tu izgleda vaša ocena?

– Milomir Marić je odavno na sa samom vrhu. Tu je I Boško Jakovljeviž što se zabavnog sadržaja tiče kao i Ognjen Amidžiž. Treba biti realan i reći i Ivan Ivanović, Zoran Kesić , ali omiljen mi je Srđan Predojević i Zoran Mihajlović. Dosta, zar ne? 

Iza sebe imate nebrojeno ekskluzivnih saznanja, koje su kolege kasnije u svim formatima razvijale kao varijacije na temu? Koja priča je pečat vaše karijere. 

– Još se nije desila takva. Radim strpljivo i čekam to da cela Srbija zna da je to moje saznanje. Mada, informacije tako brzo cirkulišu, ne znam šta je ekskluziva u ovom modernom vremenu. 

Što se tiče nedeljnog popodneva tu ste pokazali sav svoj šarm. Emisija “Pusti brigu” je zaista za svaku pohvalu. Koliko je naporno raditi takav format?

– Da u timu imam namćore, lezileboviće, loše kolege verovatno bih sad imala štošta da vam kažem. Međutim, ta emisija je pravo zadovoljstvo i raditi i gledati. Dolaze nam ljudi iz svih sfera našeg drustva i na jedan opušten, zabavan i lep način pokušamo da gledaocima bude još bolje uz male ekrane posle nedeljnog ručka. Tek smo počeli, rezultati su sjajni i videčete iz nedelje u nedelju će sve generacije jedva čekati da PUSTE BRIGU uz Kurir televiziju. Ne želim da zvucim skromno, već realno i zasita jedva čekam svaki snimajući dan.

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp