Prvi utisak može reći dosta toga. Zapravo, pojedini profesori sa Harvarda su posvetili čitavu svoju karijeru tome da proučavaju taj fenomen.
Međutim, osim toga što znamo o tumačenju govora tela i kontakta očima, ispostavilo se da ljudi prave još koju brzu osudu kada upoznaju nekoga po prvi put.
Psiholozi kažu da ljudi brzo odgovore na dva pitanja kada vas prvi put upoznaju:
- Mogu li da verujem ovoj osobi?
- Mogu li da poštujem ovu osobu?
Ove osobine se navode kao toplina i sposobnost i idealno bi bilo da posedujemo obe. Ipak, ispostavlja se da, naročito u poslovnom okruženju, pozitivan odgovor na drugo pitanje biva mnogo važniji faktor. To se i da razumeti, s obzirom na to da poslodavac želi da zna da li ste dovoljno pametni i talentovani da se bavite poslom koji ste odabrali.
Iz perspektive našeg razvoja, ipak, za preživljavanje u ovom svetu je jako bitno da znamo možemo li nekome verovati, što svakako ima smisla. Od samih početaka ljudske civilizacije bilo je bitnije da li će vas vaš bližnji nasamariti i do koje mere mu možete verovati.
Dakle, koliko god da je naša sposobnost da odradimo dobar posao visoka, to će se oceniti nakon što smo zadobili nečije poverenje. Ukoliko pokušavamo da utičemo na nekoga ko nam od samog starta ne veruje, nećemo daleko dogurati. Naprotiv, možemo izazvati sumnje, jer ćemo delovati kao da pokušavamo da izmanipulišemo situaciju (ili osobu).
Srdačna i pouzdana osoba koja je istovremeno i sposobna će izazvati divljenje, ali tek nakon što zadobijemo nečije poverenje, naša snaga postaje dar, a ne pretnja.
