O sistemskim konstelacijama razgovarali smo sa Ivanom Marković, koja je profesionalni astrolog već više od 30 godina. Iako poreklom iz Beograda, 28 godina je provela živeći i radeći u Španiji, Francuskoj i Italiji. Poslednjih pet godina boravi u Londonu, gradu u kojem je za sada, odlučila pustiti korenje i gde se osim astrologije, bavi i konstelacijskim radom i prevođenjem i izdavanjem knjiga Berta Helingera. 10. septembra u Beogradu će ugostiti Engvin San Džust, psihoterapeut i sistemski orijentisani socijalni traumatolog koja poseduje vrhunske diplome Zapadnog Institututa za društvena istraživanja i kalifornijskog Univerziteta u Berkliju.
Razgovarali smo sa Ivanom Marković, koja nam je velikodušno otkrila sve što bi trebalo da znamo o konstelacijama, kao i to zašto bi 10. septembra trebalo da odvojimo dan za ovo iskustvo.
- Sistemske konstelacije “rade” na svim životnim poljima. Kako konkretno utiču na zdravlje?
Želela bih da iskoristim ovu priliku i pojasnim razliku u nazivima koji se koriste u vezi sa Konstelacijama. One su otkrivene posle višedecenijskog traganja za tajnama života i Univerzuma i svetu ih je doneo nemački filozof, psihoterapeut i pisac, Bert Helinger koji iako ima 91 godinu neumorno putuje planetom održavajući seminare. On ih je nazvao Porodičnim rasporedom. Neki od njegovih učenika, koji su se vremenom udaljili od Helingera, a i dalje su želeli da nastave da se bave ovom metodom, preinačili su ime u Sistemske konstelacije i tako proširili termin.
Ništa suštinski različito nije doneto u praksu, jer i jedan i drugi pojam obuhvataju grupu, kolektiv, sistem kojem svi mi pripadamo i imamo pravo da pripadamo. Heligner kaže da svi imaju potpuno jednako pravo pripadnosti sistema, šta god da su učinili ili nisu učinili. Kako god da su postupili. Primećeno je tokom svih ovih godina, da polje (zapravo ta kreatorska sila koja kroz njega deluje) daje potpuno isto mesto svima koji pripadaju sistemu.
Helinger je počeo od suštine, a to je Porodica. Namerno želim da ovu reć naglasim velikim slovom jer je to naš prvi susret sa sistemskim pravilima. Život, koji je ko zna koliko hiljada godina putovao preko raznih predaka, da bismo se mi rodili, je ta nit koja nas povezuje sa svima onima koji su nam direktno prethodili. Najviše sa onima iz poslednjih 5 generacija. Dakle, to je jedan sistem kojem mi pripadamo, dopalo nam se to ili ne. Helingerovi učenici su termin proširili na sve sisteme, od školskih ustanova do multinacionalnih kompanija. Iza svakog direktora ili vlasnika firme, stoji majka i otac. I njegove upletenosti sa njima, koje direktno utiču na njegov način vođenja firme. Polje kraja nema. Sve utiče na sve, firme na banke, one na vladu, vlada na naciju… jedna izviruje iz druge.
Imajući u vidu da je neko ili više nasih predaka prošao kroz kojekakva traumatična životna iskustva, u trenutku događaja koji je prouzrokovao traumu, otisnuo je zapis o tome na DNK tog naseg pretka koji je krvnim putem to preneo dalje, svim narednim generacijama. To je naučna strana priče.
Ona druga, manje zvanična, a sve vise prisutna, je energetska strana priče. Dakle to morfološko polje iz kojeg nam stiže informacija o svemu što se desilo, tako kako se desilo. Ta nam informacija stiže preko izabranih predstavnika među učesnicima radionice, nosi u sebi svojevrsan energetski zapis, memoriju svega. Kao da ste je sačuvali u hard disku kompjutera i kada pritisnete na određeni arhiv, on se otvori.
Univerzum očigledno u sebi ima zapis svega. Čini mi se da sam vam dala odgovor i u vezi sa zdravljem, takođe.
- Budući da se trauma jednostavno može opisati kao ŠOK KOJI NE POPUŠTA, koliko ona konkretno utiče na naše zdravlje?
Bolest u našem telu je poslednja karika u lancu. Ona počinje u duši. Pokret ljubavi koji nas vodi ka ljudima čija nas sudbina čini bolesnima, jer nesvesno pokušavamo da se sa njima spojimo, počinju u duši. Kada je duša bolna, sledeći element je telo.
Svi smo bezbroj puta čuli da je beskonačno veliko isto kao i beskonačno malo i da oboma vladaju ista pravila. Naše telo je svojevrsan sistem koji je sastavljen iz mnogo elemenata; organa, tkiva, tečnosti, kose itd. I jedino kao takav može biti posmatran. Zastareva polako taj pogled zvanične medicine koja izopštava organe i leči ih odvojeno od celine. Ili uzme pa presadi tuđi organ u vaše telo, ne obazirući se na to da on u sebi nosi kojekakve informacije koje će najverovatnije napraviti “kuršlus” u novom sistemu kome ne pripada. A kako da mu pripadne, primi se i ostane?
Ono što je teško kod transplanta je da osoba koja se na to odluči je u nekim slučajevima, u očekivanju nečije tuđe smrti. On/ona želi da nastavi da živi na račun onog mrtvog. U konstelacijama, vidimo mnogo upletenosti između davaoca organa i primaoca. Posledica je da onaj, koji prima organ, mora da se suoči sa smrću, svojom i davaočevom. Dakle, u konstelaciji se primaoc u sebi duboko pokloni davaocu o kaze mu: “Hvala ti! Učiniću nešto sa životom koji si mi produžio!”
Što se tiče traume često je bol u duši intenzivniji od fizičkog bola. Iznad svega je najdublji bol duše. Gotovo svi bolovi duše su u vezi sa rastancima. Najčešće iz najranijeg detinjstva. Ovaj bol je iskustvena trauma, posebno ako smo bili izloženi bolu bez ikakve zaštite, bez da smo mogli da pobegnemo.
Bol od rastanka je memorizovan unutar našeg tela i može biti reaktiviran u bilo kom trenutku, na primer, putem unutrašnjih slika koje evociraju osećanja iz daleke prošlosti koja nas iznenada obuzmu. U tom trenutku, naše ponašanje prema drugima se menja. Bez da smo trenutno toga svesni, upućujemo se u pravcu novog razdvajanja. U isto vreme naše telo odgovara na ovu opasnost grčem.
Ukočimo se. Možemo da izgubimo apetit ili da imamo otežano disanje. Ili nam se srce širi i sužava.
Kada kao vodiči konstelacija, pogotovu jer radimo u grupi, susrećemo situacije u kojima pređanja traumatična iskustva bivaju reaktivirana. To može uticati na pacijenta ali cešće, na ostale učesnike. Izbegavamo nepotrebnu retraumatizaciju tako što smo primarno usresređeni na rešenja i resurse.
Onaj koji je najčešći i najkonstantniji je vrlo pristupačan: to je vreme. Potrebno je vreme i ritam koji je u skladu sa pacijentovom sposobnošću da integriše intervencije, a konstelacijski događaji mogu da preduprede moguću reaktivaciju trauma. Naprotiv, oni je zaleče. Ono što je bilo neviđeno, isključeno (neki događaj, neki ljudi) biva viđeno, integrisano i prihvaćeno.
Kada se simptomi trauma pojave, kao što je ubrzano lupanje srca, otežano disanje, hladan znoj, drhtanje i mišićna tenzija – najbolja prva pomoć bila bi da se uspori terapeutski proces i pokrete u konstelaciji.
- Da li su i koliko štetne traume koje smo doživeli kao deca, a kojih se na svesnom nivou sada retko setimo? Da li nam one podsvesno i dalje prave blokade ili je trauma samo ono čega smo svesni?
Traume ne moraju biti lične, one su veoma često sistemske i dešavaju se u fraktalima. Dakle, određeni događaji ponavljaju se tačno na iste datume onih originalnih trauma. Traume jesu traume upravo zato što mismo svesni šta ih je prouzrokovalo ili ako jesmo, nismo svesni dubine impakta. Pogled na transgeneracijsku upletenost i porodičnu dinamiku baca novo svetlo na zdravlje i bolesti i spoznaje koje smo dobili kroz konstelacijski rad su svima pomogle da prošire svoje vidike u vezi sa bolešću.
Mi se često ponašamo prema našem telu kao da je podređeno našem duhu. Ponašamo se nehajno prema njemu iako ništa ne živi bez tela, čak ni duh. Kada želimo da se rešimo bolesti, mi se ponašamo kao muškarci. Kada joj dopuštamo da postoji ponašamo se kao žene. Kada su zdravlju i bolesti dozvoljeno da zajedno teku, onda one zajedno rade i postanu jedno.
- Kako izgledaju sistemske konstelacije i koliko je tretmana potrebno za oporavak?
Konstelacije su metod izbora za otkrivanje trans-generacijskih uticaja nesvesne, kolektivne svesti. To je najdelotvornije kada se konstelacije mogu obaviti u grupi koja se proteže tokom nekoliko dana. U ovoj postavci, svi učesnici kada na njih dođe red, imaju priliku izabrati predstavnike za sebe i za članove njihovih porodica. Ti su predstavnici odabrani i postavljeni od pacijenta prema unutrašnjoj slici o tome kako stvarni članovi porodice stoje u odnosu jedni na druge. Postavljeni su u prostornoj konfiguraciji unutar područja određenog kao radni prostor grupe. Jedan neverovatan fenomen, koji je tek u potpunosti objašnjen, jeste da kada su predstavnici smešteni i usredsređeni su na svoj osećaj, imaju osećaj pokreta i osećanja stvarnih osoba koje predstavljaju. Oni odražavaju osećaje te osobe, a ponekad i razvijaju fizičke simptome koji odražavaju one stvarne osobe. Taj se fenomen javlja bez obzira na to je li osoba koja je zastupljena živa ili je preminula. Na temelju pozicije predstavnika u odnosu jedni na druge, njihovi osećaji i svesnost, ono što oni izveštavaju i impulsi koje doživljavaju, vodič konstelacije i pacijent mogu identifikovati koji događaji u porodičnoj prošlosti izgledaju relevantno i koja bi dinamika ove porodice mogla da se poveže sa pacijentovom bolešću i simptomima.
Međutim, grupa nije idealna postavka za svakog pacijenta. Posebno u slučajevima mentalne slabosti, moguće je postići dobre rezultate u individualnoj postavci konstelacije korišćenjem malih figura ili podnih markera za svakog od predstavnika.
Koliko je tretmana potrebno? Večnost se ne meri brojevima. Mi preko konstelacija zadiremo u jedno polje koje čuva informaciju iz čitave večnosti. I ona nam biva dostupna preko predstavnika. Ta informacija, koja se odjednom obelodanila, očitala pred pacijentovim očima je veoma jaka i njeno je dejstvo intenzivno. U zavisnosti od toga koliko će pacijent biti u stanju da integriše, da usvoji novu sliku koja se rodila pred njegovim očima, onu pravu sliku porodice i zašto je takva kakva je, njemu će možda biti potrebna samo jedna seansa. Ima ljudi koji godinama dolaze i polako, polako se otvaraju ka tome da PRIHVATE stvari onakve kakve su bile i kakve jesu. Jer izmeniti ih ne možemo. Niti događaje, niti ljude i njihova dela. Možemo otvoriti prostor u sebi da to prihvatimo. I tada u sistemu zavlada mir. Rad na konstelacijama je direktan rad na srcu kao kontejneru u koji može svašta da stane. Samo ga proširimo.
- Kroz koja stanja prolaze klijenti koji se upuštaju u sesiju? Ima li suza ili nekih sličnih reakcija?
Svaka osoba reaguje na različit način, ali kako u nama bude reakcije i osećanja samo one stvari koje nosimo u sebi, ukoliko se u konstelacijskom radu pokaže nešto što je prisutno u sistemima ostalih učesnika – nešto zazvoni i stvari se pokrenu. Radionice konstelacija su poznate po tome da ljudi nose po 5 paketića papirnih maramica. Znaju da svašta može da ih zatekne. Doživljavaju se apsolutno sve ljudske emocije – od mržnje i besa, do ubilačkog ili incestuoznog nagona, ljubavi, čežnje, radosti, odanosti… Veoma često vam se može desiti da ne budete izabrani da predstavljate osobu, već domovinu, veru, budućnost, izbor…
- 10. septembra je važan dan za Beograđane, budući da dolazi jedna od najuspešnijih konstelatorki. Kako će izgledati radionica?
Radionica je deo jedne šire priče. Već nekoliko godina grupa konstelatora iz raznih zemalja, radi na rešavanju kolektivnih trauma koje vrlo utiču na sudbine svih nas. Mi to najbolje znamo jer su događaji 90- tih godina dobro uzdrmali svaku osobu. Niko nije mogao ostati po strani. Svi su bili izloženi tome u većoj ili manjoj meri, neko sa tragičnim posledicama, neko bez ogrebotine spolja. Rad na socijalnoj traumi ističe sistemski impakt na traumu koja stoji iza pojedinca, porodica i šireg, lokalnog, nacionalnog i globalnog društva.
Koncept socijalne traume ili traume koja se širi iza pojedinca u lokalnu, nacionalnu, kulturnu i ovozemaljsku traumu je prilično nov. Prijave se vrše na mejl adresu: orderoflovelondon@gmail.com.
-
Engvin San Dzust Koje segmente života će učesnici moći da poprave i unaprede?
Učesnici će, pre svega, otkriti novu dimenziju sebe i sistema preko kojeg im je pristigao život preko njihovih roditelja. Samim tim, primetiće do tada nevidljive, suptilne dinamike među članovima sistema, otkriti odakle potiču mnoge rane i isceliti ih.
- Kome su namenjene sistemske konstelacije?
Konstelacije su namenjene svima. U ovom slučaju, svima onima iz polja medicine uključujući doktore, psihoterapeute, psihologe, alternativne medicinare, ali isto tako pacijente kao i sve one koji nemaju nikakvog iskustva sa ovom metodom.
