Većina nas uživa u svojim uspesima i postignućima, kao što uživamo i volimo svoj život i sebe u njemu. Ponekad se preveliko uživanje u sopstvenoj koži naziva narcizmom, ali u umerenim granicama, to zaista nije loše.
Pa ipak, sigurni smo da poznajete barem jednu osobu koja osim što do krajnjih granica pokazuje ljubav prema sebi, pred svojim vrlinama i uspesima isključuje, pa čak i umanjuje tuđe vrednosti. Kada je reč o narcisoidnosti, u ovim, pomalo agresivnim granicama ona polako može preći u poremećaj ličnosti.
Većina ljudi zapravo nema predstavu o tome da se na psihološkoj lestvici poremećaja ličnosti nalazi i Narcisoidni poremećaj, od koga u ovom trenutku pati 6,2% ljudi, što znači da ovaj problem još uvek nije uzeo ozbiljne razmere, ali isto tako znači i da ne treba biti zanemaren.
Osobe sa ovim poremećajem veoma teško mogu da uspostave vezu sa ma kojim članom porodice i svojom surovošću od sebe guraju sve ljude koji ih vole. Ipak, utešno je što psiholozi tvrde, da se usled redovne terapije agresivno ponašanje uspešno kontroliše i smanjuje, dakle ključ je samo prepoznati poremećaj na vreme.
Postoji nekoliko signala koji će vam definitivno razgraničiti da li osoba pati od narcisoidnog poremećaja ili je samo veliki zaljubljenik u sebe:
Preuveličavaju svoje uspehe
Verovatno mnogi od nas u prvom trenutku, poneseni uspehom vole malo da preuveličavaju, ali kod osoba sa Narcisoidnim poremećajem, radi se o preuveličanom osećaju samopouzdanja. Oni žive sa čvrsim ubeđenjem da su superiorni u odnosu na druge ljude.
Za njih je karakteristično da se neretko služe lažima, kako bi opravdali svoju ubeđenost u postignuća, koja izostaju.
Žive sa ubeđenjem da im svi zavide
Ljudi opsednuti sobom, ne zavide drugima, jer osećaju svoju superiornost, ali zato žive u čvrstom ubeđenju da im svi zavide na njihovoj savršenosti. Upravo to njihovo uverenje, tera ih da se agresivno i odbojno ponašaju prema svojim bliskim prijateljima.
Skloni su interpersonalnom iskorišćavanju
Osobe sa Narcisoidnim poremećajem, veoma su manipulativne i koriste druge ljude kao oruđe, da bi došli do svog cilja. Oni smatraju da zaslužuju vaše usluge, jer su toliko posebni da im niko ne može reći “NE”.
Nemaju empatije
Jedan od glavnih razloga, zašto su osobe sa ovim poremećajem toksične za okolinu je nedostatak empatije. Oni jednostavno ne uzimaju potrebe i emocije drugih ljudi u obzir. Ova osobina sprečava ih da imaju ma kakve međuljudske odnose, jer će posle nekog vremena, svako poželeti da pobegne od njih.
Ne podnose kritiku
Iako su ekstremno kritični prema drugima, na kritiku upućenu na njihov račun, reaguju ekstremno.
Ako mislite da u svom okruženju imate osobu koja pati od ovog poremećaja, otvoreno porazgovarajte sa njom, jer oni sami neće uvideti svoj problem. Istraživanja su pokazala da ljudi sa ovakvim poremećajem ne žele da vide ništa što umanjuje njihovu superiornost. Ako uspete da im skrenete pažnju i prihvate terapiju i razgovor sa psihologom, moći ćete da im pomognete da kontrolišu svoj poremećaj i žive poput svih drugih ljudi.
Autor: T. P.
