Search
Close this search box.

Svetsksi dan knjige – 5 romana, nagrađenih Ninovom nagradom, koje morate pročitati

Kažu, da je knjiga, čovekov najbolji prijatelj, a mi se povremeno zapitamo ima li ičeg istinitijeg od toga. Pored toga što je zdrav način da se prekrati dokolica, neophodno bekstvo iz stvarnosti, kreativan podsticaj ljudske imaginacije, knjiga je najbolji način samospoznaje i sporedni put u sopstvene dubine! Zato se radujemo što danas možemo da odamo poštu umetnosti pisane reči, jer je 23. april Svetski dan knjige i autorskih prava.

Za veličanje umetnosti, koja duboko pogađa dušu i angažuje mozak, izabran je upravo dan smrti dva književna velikana, Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Praznik vuče korene iz Katalonije, gde je prvi put proslavljen 7. oktobra 1926. na dan Servantesovog rođendana. Tek 1995. 23. 4. je ustanovljen kao Svetksi dan knjige na UNESCO-voj konferenciji u Parizu. I od tada se u oko 80 država svake godine veliča knjiga, kao predmet ljudske misli i jedan od najvećih vidova umetnosti.

Ovim povodom, danas smo za vas izdvojili velike klasike književnosti, nagrađene Ninovom nagrdom, koji će vas zadiviti umetnošću pisane reči i naterati da se duboko zamislite nad težinom ljudske sudbine, da se divite neustrašivim duhovima, da bolujete bolom ljudi, koji su možda, nekad, negde postojali i na taj način, sebi još jednom potvrdite veličinu knjige, kao posrednika između čoveka i umetnosti!

Dobrica Ćosić – Koreni

Drugi roman Dobrice Ćosića izašao je 1954. godine i ujedno je prvi roman nagrađen Ninovom nagradom. Radnja romana smeštena je u izmišljenom selu Prerovu, krajem XIX veka, za vreme vladavine kralja Milana i prati sudbinu ugledne porodice Katić. Centralna tema je sukob generacije između oca i sinova i degeneracija i propadanje jedne velike porodice. Pored toga, vodeća tema je politički sukob, koji dovodi do narodnog, ali i porodičnog razdora. Velika tema, koju ovaj roman pokreće svakako je i kult žene i njena uloga u porodici.

Roman u osnovi psihološki u sebi sadrži i elemente istorijskog, porodičnog i društvenog romana. Ovaj roman danas zauzima jedno od vodećih mesta, kada su klasici naše književnosti XX veka u pitanju.

Borislav Pekić – Hodočašće Arsenija Njegovana

Drugi roman Borislava Pekića izdat je 1970. godine i nagrađen je Ninovom nagradom. Vodeća ličnost ovog romana, kako sam naslov kaže je Arsenije Njegovan, predratni bogati Beograđanin, vlasnik mnogobrojnih kuća, prema kojima gaji veliku strast. Nakon što 27 godina provodi u dobrovoljnoj izolaciji, Arsenije iz kuće izlazi 3. juna 1968. i susreće se sa potpuno drugačijim, posleratnim Beogradom. U tom trenutku, on ni ne sanja, da je njegov najveći strah ostvaren i da su mu, tako voljene kuće, odavno oduzete.

Roman je u formi pronađenog rukopisa, u kome iz perspektive glavnog junaka saznajemo o najvećim događajima srpske istorije XX veka, kao što su okupacija Beograda tokom Drugog Svetskog rata, dolazak komunista na vlast i studentske demonstracije 1968.

Milorad Pavić – Hazarski rečnik

Hazarski rečnik je postmodernistički roman Milorada Pavića i jedan od najboljih romana naše književnosti. Ovaj roman izdat 1984. predstavlja čudesnu priču o nestanku jedne civilizacije, o sukobu 3 najznačajnije religije, o odnosu istorije i savremenosti, ali i o poreklu ljudskog bića. Ne postoje reči da se čudesno opiše, osim da u svoje ruke uzmete ovaj roman, koji će vas uvući u svoje korice, da na svoj način doživite priču o nestanku jednog naroda.

Goran Petrović – Sitničarnica “Kod srećne ruke”

Roman o fenomenu čitanja, nagrađen je Ninovom nagradom 2000. godine. Ova knjiga o književnosti govori kao o mogućnosti dobrovoljnog izbeglištva, u neki bolji svet. Usled nemogućnosti da opstanu u ovom, sve zagušljivijem svetu, junaci romana pronalaze vreme u vremenu, pomoću kojeg uspešno produžavaju svoj opstanak. Ovaj roman sastoji se od Pristupa, osam Čitanja i Epiloga, koji govori o tome kako su se neke stvari završile, a neke nove započele. Nosioci radnje ovog romana su upravo čitaoci, povezani čitanjem retkog romana Moja zadužbina, Anastasa Branice. Da li je ovo roman o begu od sopstvene egzistencije, otkrijte nikako drugačije, nego čitajući ga!

Dragan Velikić – Islednik

Roman iz 2015. godine, govori o sredovečnom piscu, koji pokušava da rekonstruiše i shvati život svoje nedavno preminule majke. Knjiga predstavlja detektivsko traganje kroz svakodnevicu vremena, koje više ne postoji. Roman o majci prerasta u autopoetičku ispovest, napisanu izbrušenim stilom Dragana Velikića.

Džon Kiran je rekao: “Deo sam svake knjige, koju sam pročitao.”, a mi bismo dodali da je svaka pročitana knjiga duboko u nama i da nas pojedinim pitanjima, koja je u nama pokrenula, određuje, kao osobu, kakva smo dana. Zato se knjigama uvek treba vratiti, kada na sebe zaboravimo, i treba ih slaviti, ne pričom, već čitanjem!

Teodora Vuković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp