Svi smo nekada bili povređeni. Isto tako smo i mi nekada nekoga povredili. Bilo to slučajno ili namerno, boli. Ponekad su u pitanju privremene razmirice koje mogu biti zalečene. Nekada, pak, ,,povreda“ ostavlja dugotrajne ožiljke, razdor i nepopravljivu štetu koja implicira isključivo kraj jednog odnosa.
Često smo bili svedoci bola i patnje sa kojom se suočavamo usled sopstvenih grešaka i grešaka naših dragih ljudi. U svim tim situacijama, ja sam bar dolazila do zaključka da je deo koji najviše boli nedostatak pokajanja, razumevanja i prihvatanja da je neko nekome uopšte naneo neku vrstu bola.
Zapitajte se: kada ste bili povređeni, šta vas je najviše bolelo? Sam čin ili nedostatak razumevanja i iskrenog izvinjenja od strane onoga ko vas je uvredio? Većina bi rekla da je ovo drugo.
Najpre bi trebalo da se suočimo sa sledećim: Povredićemo ljude i ljudi će povrediti nas. To je neizbežno. Ako već prihvatamo sve to, zašto onda mnogi od nas nemaju želju ili sposobnost da preuzmu odgovornost i izvine se?
Izvinjenje je forma umetnosti. Nije instinktivno. Moramo učiti od drugih, uglavnom od roditelja ili staratelja, dok rastemo i razvijamo se. Ako vaši roditelji nisu baš dobri u izvinjavanju, ili nikada nikome nisu uputili pravo izvinjenje, moguće je da ćete se i vi sa time boriti. Sa druge strane, živimo su svetu moći. Naše društvo vrednuje uticaj, perfekcionizam i nemilosrdno poboljšanje sebe samog. Ljudi su skloni povezivanju izvinjenja sa emocionalnom ranjivosti, a emocionalnu ranjivost sa slabosti. To ne može biti dalje od istine.
Svako od nas ima svoje mane i svi mi pravimo greške. Ovo ne znači da smo slabi, već znači da smo ljudi. Sposobnost da pružimo iskreno izvinjenje je toliko važno za sreću, zadovoljstvo i trajnost naših veza.
Efektivna izvinjenja povećavaju empatiju kod onoga kome je ono upućeno i pruža mu mogućnost da oprosti osobi koja je pogrešila. Empatija je srž oproštaja. Izvinjenje upućeno od srca ima moć da izleči, a čak i promeni živote. Fundamentalan je faktor kod građenja trajnih, značajnih veza. Evo šta bi trebalo da imate na umu kada se nekome izvinjavate:
- Budite iskreni, ne izvinjavajte se na silu ili samo zato što mislite da treba. Jedino pravo vreme za izvinjenje je kada osetite da vam je istinski žao.
- Priznajte grešku. Preuzmite odgovornost za svoje postupke i recite naglas svoje greške. Da, biće strašno i biće neprijatno. Ali je vredno.
- Objasnite zašto ste uradili to što ste uradili i zašto je to bilo pogrešno. Ovo nisu izgovori, ovo je objašnjenje zašto ste postupili baš na taj način. Recite da razumete da to nije bio baš najbolji izbor i kako je taj izbor uticao na vas i na drugu osobu.
- Iskupite se. Recite šta ćete uradili drugačije sledećeg puta, kako biste izbegli ponavljanje iste greške. Neka bude brižljivo, a jednostavno.
- Ne primoravajte na oproštaj. Sada kada ste odradili svoj deo, potrebno je da se povučete i čekate. Osoba kojoj ste uputili izvinjenje mora imati vremena i prostora da sredi svoje misli i odluči šta je najbolje za nju.
I najvažnije je da uvek imate na umu da vas izvinjenje ne slabi, već jača!
Foto: Pexels
