Žana Poliakov je žena koja je svojim kolumnama, a kasnije knjigama ohrabrila mnoge da krenu u najkorisniju avanturu. U avanturu zdravog života i ličnog razvoja. O blagodetima zdravog života ne govori hipotetički, jer je na sreću ili na žalost, kazne nezdravog života osetila prvo na svojoj koži.
,,Svako počne od nečega što ga muči. Mene je mučio stomak, pa sam tako eksperimentisala sa hranom i svim i svačim, a onda su mi se ti eksperimenti toliko svideli da uživam u njima eksperimenta radi. Zašto ne bismo krenuli u raw food avanturu? Zabave i eksperimenta radi. Donela mi je mnogo slobodne energije. Zašto mora nešto drastično da nam se desi da bismo se pozabavili svojim zdravljem ili onim što nam je zaista važno?
Šta je zdrav život, to je tek predment rasprave i različitih interpretacija. Ako je suditi po raznoraznim informacijama okolo naokolo, današnji čovek više ne zna ni šta da jede. Svako malo je nešto dobro a nešto nije dobro i svako malo se dešava neki breakthrough u nauci. Navodno.
Međutim, stvari su vrlo jednostavne, čist vazduh, prirodna hrana i živa voda.
Isto tako, nekada nije važno šta mi jedemo, nego šta jede nas.
I tako kreneš u avanturu.”
Centar Beograda zamenila je rančem u prirodi u kojem je sve skrojeno baš po njenoj meri. Kaže da nije planirala život nadomak Beograda, ali, što bi Slavica Squire rekla, okolnosti su nekada pametnije od nas.
,,Kad sam pakovala stvari iz stana u Beogradu sa namerom da se konačno preselim u London nešto se desilo. Nikako mi se nije išlo. Živela sam već mesecima u Londonu, iako je sve bilo zeleno i uređeno, nešto nisam više mogla da funkcionišem dobro u velikim gradovima. Šta ne valja sad? London mi je bio na spisku želja. Onda sam se zapitala gde ja zapravo želim da živim? Pa, razmišljam tad, želim da živim u prirodi ili na moru. London i kraljicu i vozikanje tjubom! Ujutru se probudim i shvatim da ja već imam kuću u prirodi.
Odjednom sam postala entuzijastična i radosna zbog nove ideje i destinacije, spakujem sve stvari iz stana u Beogradu za tren i preselim ih na ranč. Koliko sam se zabavljala renovirajući i uredjujući kuću a potom i baštu – bilo je neprocenjivo. Takvo sam mesto oduvek zamišljala, a sa baštom, suncem i bibliotekom već živite kao u raju. To je moja verzija raja.”
Reiki, meditacija, life coaching, integrativno disanje, NLP, konstalacije… Spisak čarobnih reči i metoda zaista je duži nego što možemo i da sanjamo, pa ne čudi što mnogi danas ne znaju odakle da počnu.
,,Sve te metode nam nisu neophodne ali je neophodno da prođemo kroz sve njih. Korisno je. Svakoga nešto natera, neki problem. Koji obično sadrži i rešenje. Ali nas natera na put otkrivanja sebe. Imam utisak da svako u ovom vremenu ima priliku da krene na ,put heroja’. I spozna sebe.
Time je ovo vreme u kojem živimo fascinantno.”
Ipak, značajno je početi od početka! 🙂
,,Od pitanja da li ti živiš svoj život? Da li voliš svoj život? A svoje telo?
Kako se ponašamo prema onome što volimo, što nam je drago i što cenimo. Što nam je dragoceno? Ostalo je onda sve lako.”
Žanina poslednja knjiga govori o tome da nam je, osim detoksa tela, potreban i detoks uma. Evo odgovora na pitanje kako možemo da se očistimo od nezdravih misli, ako, na primer, radimo u lošem okruženju, a nemamo taj luksuz da damo otkaz, zbog materijalne sigurnosti.
,,Hm, retko ko ima luksuz da da otkaz. I ja sam dobila otkaz jer Univerzum nije mogao drugačije da mi pokaže da je vreme da pokupim svoje pinkle u vidu Bude, mandala i pink flamingosa i idem na neko mnogo lepše mesto. Ali sam prihvatila to kao svoju odluku, dobar znak i odličan putokaz. Danas sam zahvalna upravo onima koji su mi ,pomogli’ da raširim krila.
Pretpostavljam da je pitanje kako da se očistimo od toksičnih misli ili kako da sebe držimo u dobrom raspoloženju, na dobroj vibraciji i gde se mi osećamo dobro!? Sve to je tema knjige ,21 dan mind detox izazov’. Zanimljivo je proći kroz to iskustvo da vidimo koliko je sve oko nas kao i u nama produkt naših misli. Mi mislimo da nemamo kontrolu nad njima i da treba da kontrolišemo sve drugo da bi se bolje osećali, međutim…
Promenom fokusa sa onog što nam se ne sviđa na ono što je trenutno dobro, na ono na čemu smo zahvalni, na momenat sada i ovde u kojem smo prisutni, a da ne lamentiramo nad prošlošću ili da se plašimo budućnosti. Sada, dok čitate ovo, koji problem tačno imate?”
Žana se trenutno bavi jednim vrlo zanimljivim poslom.
,,Baštovanstvom. Nekako mi se nameštaju i otvaraju raznorazna mora, uređivanje kuća i bašta da mi se čini da će nakon alhemičara i kaluđera, morati da se manifestuje i neki baštovan. Sa svojom filozofijom. U vidu knjige.
A čarobnjaci kažu da život počinje kad zasadite baštu.”
Harizmatična spisateljica obučena je i za rad sa klijentima kojima pomaže da na najjednostavniji način dođu do rešenja najvećih problema.
,,Metodu slušanja i obraćanja pažnje. Bez kritike, procene i poređenja. Naučila sam usput da su rešenja uvek tu negde oko nas i vrlo su jednostavna. I da ,ja’ tu uopšte nisam toliko važna, nego se susretnem sa nekom dušom kojoj treba prevoz, sa mesta A na mesto B. Sama reč coaching i podseća na kočijaša – ili taksistu. Najbolje rezultate imam kad radim ,neprimetni coaching’ gde čak ni ta osoba ne zna šta se desilo i misli da je sama došla do rešenja. Ili da je neko drugi ko pravi ,predstavu’ bio više od pomoći. U tome i jeste stvar. Nema veze šta je doprinelo ali smo došli iz mesta A, koje nam nije bilo prijatno, u mesto B koje volimo. A da se nismo mrdnuli iz kafea, na primer.
Trenutno mi je pažnja na mentorship programu ,A zašto i Vi ne biste napisali knjigu?’ koji traje 9 meseci i radim sa ljudima koji imaju nameru da napišu svoje knjige, kao što sam naziv kaže. To je proces otkrivanja sopstvene kreativnosti i suočavanja sa našim raznim strahovima, uverenjima i sabotažama. Nekima je bolan a nekima zabavan, zavisi ko u šta veruje. Meni je inspirativan. Koristim znanje koje imam i usput još toliko toga naučim, fascinantno mi je i dalje kako nekim ljudima jednostavna stvar kao pisanje jutarnjih stranica otvori sva vrata, kakve sve strahove mi imamo i koliko umemo da budemo kreativni sabotirajući sami sebe. Samim tim i ostvarenje onoga što tvrdimo da želimo da uradimo ili napravimo.
A tu je uvek i pitanje šta je ono što mi stvarno želimo?”
Odlazak u Indiju za Žanu predstavlja ponovno rađanje. Da je ovo čarobna zemlja zna svako ko se iole bavi ličnim razvojem. Tamo odlazi iz mnogo razloga…
,,U stvari, moraću da vas razočaram – idem u Indiju iz vrlo praktičnih razloga. Hladno mi je tokom zime u Evropi i više mi se sviđa da budem bosa i živim na moru. Goa ima i zelenilo i more. Toplo je stalno. Veliko nebo. Velika međunarodna zajednica se tu okuplja preko zime, te su na jednom mestu raznorazni umetnici, spiritualni tragači, partijaneri, muzičari, moderni nomadi i to čini ovo mesto vrlo interesantnim i uzbudljivim. Jeste, Indija je postala spiritualni supermarket, no i dalje čak i ukoliko ne dolazite zbog takozvanog spiritualnog turizma, Majka Indija je u isto vreme i Škola života.
Uvek dobijete više nego što ste tražili jer vas Majka voli i prihvata onakve kakvi ste, bez obzira na sve. Ljubav za koju ne morate da se borite, niti da se dokazujete. Ljubav koja ne može da se objasni a ipak objašnjava sve.
Postoje, naravno, raznorazna udruženja koja organizuju takozvana holistička putovanja i divno je da budete u okruženju istomišljenika. To je samo jedan od načina okupljanja i druženja, za nekoga aktivni odmor jer smo zaboravili da se samo odmaramo i da ne radimo ništa. Ili da budemo sami na nepoznatom mestu, van svoje komforne zone. Dobro je doći u Aziju prvi put sa nekim društvom i organizovano, jer ako vas zove Indija, zove vas sa razlogom, svakako. Ali Indija je druga planeta. Sve što ste mislili da ste savladali, te savršene asane na časovima yoge, blissful momente u meditaciji ili uspeh na nekom polju, skockali sebe, život, vezu, sve ume da se dezintegriše kad sletite u ovu zemlju. Možda ništa nije realno ali je sve moguće je ovde ,common sense’. Dva puta sam dolazila u Indiju sa partnerima, da bi se nakon Indije sa njima rastala. Sa jednim sam bila u dugoj vezi, sa drugim sam imala hindi venčanje iliti blessing i plan da se preselim u Veliku Britaniju. Svaki put kad bih se vratila, život mi se preokrenuo naglavačke. Sve planove koje sam imala, puf! Nestanu.
Umesto u London, preselim se na ranč. Umesto života konceptualne umetnice i postmoderne domaćice, izaberem put umetnika. Otvorio se sam. Naravno, bio je sve vreme tu samo sam odbijala da ga vidim jer sam bila u modu ,šta bi trebalo’ i kako da se uklopim u ,normalan život’, šta god to bilo.
Univerzum je imao neki drugi plan za mene, i vodio računa o meni čak i kad ja nisam. Sve vreme me je nešto vodilo da otkrijem ko sam ja. Šta mene raduje? Kako volim da provodim dane? Gde? Sa kim? Šta je to što dobro radim? Zašto sam ovde? Sva ta pitanja koja odbijamo da postavimo sebi dok se bavimo distrakcijama našeg savremenog sveta. Da li je zaista važno da znamo čime se bave raznorazni selebriti ili da procenjujemo nečije profile na društvenim mrežama? Šta je vama stvarno važno? Vama, ne onoj verziji vas kojoj mediji diktiraju kako da misli, o čemu da brine i šta da obuče?
Treći put nisam ni htela da idem u Indiju. Sve, samo ne u Indiju. I odem baš tamo, sletim na Gou, u mesto zvano Arambol. Hajde da napravim karambol opet! Da vidimo šta će sad da se preokrene i kuda će me sad odvesti ovo hodočašće. Otkrila sam mesto koje je za mene New Earth, i moj novi dom, mesto na kojem volim da živim i radim većinu vremena.
Isto tako sam na tom mestu upoznala Richarda. Izgleda smo imali zakazani sastanak. Vreme je bilo da se konačno i sretnemo.
Sad svaki put kad dodjem, dodjem da umrem. Deo mene umre. Sve moje gluposti, strahovi, uverenja o ovome i onome, predubeđenja, traume, ideja da bilo šta mogu da kontrolišem, svi moji otpori, umišljena ideja o ličnoj važnosti, uloge koje igram, maske koje nosim, sve nestane. I oslobodi se prostor beskonačnih mogućnosti.”
Privodi kraju rad na novoj knjizi ,,Romantično resetovanje” koja samo što nije gotova.
,,Ti si takav romantik – često mi govore odmahujući. Od kada je biti romantičan postao znak diskvalifikacije ili to samo trenutno nije u modi? Od kad smo svi postali tako logični? Kad na ovom svetu ništa baš i nije logično. Kad se dvoje sretnu i zaljube, desi se neka magija. Hemijska reakcija, susret svetova, prepoznavanje, kako god probate da objasnite ljubav – ne ide. Svi i sve je povezano kroz nevidljivu mrežu priča. A ipak, ljubav razjašnjava sve, zar ne?
Savršena kompilacija starih i novih priča, o zbunjenosti izmedju ljubavi i straha. Od nemira do mira. Brutalno romantične. Paradoks, baš kao i život sam. Jer šta je suprotno strahu? I vi znate da je odgovor – Ljubav. Samo u srcu druge osobe možemo da vidimo sebe. A ko će biti čovek budućnosti?
Onaj ko voli.
Znam da znate. Be love now.
Romantično resetovanje je kolekcija mojih romantičnih priča. Sad šta je meni romantično, to može da bude predmet rasprave u Skupštini. 🙂 No, shvatila sam da ima jedno deset godina kako posvećeno pišem kolumne. Svakog meseca već deset godina, najmanje jednu priču napišem, a nekada i deset puta više. Od svih njih nastajale su knjige, čitava trilogija o zbunjenosti. A nikako da napravim neku roze knjigu. Bejbi roze. Mene jednako uzbuđuje i proces pravljenja knjige same, sam dizajn i rad sa dizajnerom je sastavni deo mog ,pisanja’ knjige. Prvo ,vidim’ knjigu, onda je napišem. Tako sam htela da sastavim sve te dobre ,romantične’ priče na jednom mestu. U jednoj knjizi. Roze boje.
Romantično resetovanje je bio dobar naslov.
Ima dosta i novih priča, apsolutno romantičnih. 🙂 ”
Pravi planove koji se veoma često promene, ali uvek ima ono čime se vodi.
,,Pravim ja tako planove, a Univerzum se smeje. 😉
Live one day at the time, keep your attention in present time, have no expectations, make no judgments and give up the need to know why things happen as they do. Give it up. Ubitačno je.”
Foto: Privatna arhiva
