Iz nekog razloga tišina čini da nam bude neprijatno.
Bilo da ste sa prijateljima, kolegama ili sedite na seminaru i molite se da predavač ne postavi pitanje baš vama. Strah da vi –ili neko drugi – nećete imati šta da kažete može i te kako biti razlog da budete uznemireni.
Prema jednoj studiji, naš strah od tišine može biti rezultat konstantne “buke u pozadini” usled odrastanja uz televizor ili radio.
Čega se bojimo?
To što ne volimo tišinu deluje kontradiktorno. Meditacija i svesnost, kako se ispostavilo, umanjuju anksioznost i stres, a to najbolje funkcioniše bez buke.
Ipak, sama tišina možda nije ono što čini da se osećamo neprijatno u situacijama kada smo u društvu. Često se desi da je glavna briga besmislen razgovor. Ukoliko pričate nešto nekome i konstantno brinete o tome šta ćete sledeće reći, kako biste izbegli neprijatnu pauzu, sve su šanse da će vam se to upravo i dogoditi.
Prema članku u magazinu Psychology Behind sve se vrti oko samopouzdanja. Trenuci tišine dešavaju se jer dvoje ili više ljudi “istovremeno razmišlja o svojim nesigurnostima” i tako počinju da krive sebe zbog tog zatišja. Ipak, oni sa manje samopouzdanja u grupi čekaju da oni hrabriji povedu diskusiju. Ovaj stav samo produži tišinu dok se neko ne odvaži da pokrene novu temu.
Tišina nije nešto čega bi trebalo da se bojimo!
Da li je zaista toliko loše sedeti u tišini? Mnogi smatraju da je problem u tome što ljudi ne vide tišinu kao oruđe. Tišina nam, zapravo, može podariti veštine koje su često zanemarene, poput sposobnosti da pažljivo slušamo. Mnogi od nas slušaju samo da bi sačekali svoj red da progovore. Ukoliko ne možete da odolite razmišljanju o tome šta želite da kažete kada “slušate”, probajte samo da se fokusirate na to da budete tihi.
Na ovaj način će se poboljšati vaša sposobnost da se skoncentrišete, a ljudi će ceniti to primate k znanju ono što vam govore.
Biti tih vam pruža mogućnost da razmislite pre nego što nešto odgovorite. Tako se povećava verovatnoća da će ono što ćete reći imati poentu, da će biti pametno i korisno.
Kada se nađete u društvu i desi se ta čuvena neprijatna tišina – uvek je dobro da u rukavu imate neke zanimljivosti koje možete ispričati.
