Da li ste i vi od onih koji se postide vrlo lako – od jednostavnog lapsusa dok naručujete piće do saplitanja o tuđe stopalo? Ispostavilo se da postoji mnogo razloga zašto dolazi do tog neprijatnog osećaja postiđenosti kada uradite nešto ,,socijalno problematično“.
Ono što čini da se postidimo je takođe komplikovano: zavisi od toga šta mi sami smatramo neprijatnom situacijom. Međutim, uvek se sve vrti oko drugih ljudi, čak i ako nema nikoga ko je video da smo se sapleli o stepenik – i to je suština tog osećanja. Ukoliko pocrvenite ili se zbunite nakon neprijatnog momenta, stručnjaci veruju da je to zato što ste društveno motivisani da to radite kako bi se drugi ljudi potrudili da ,,isprave vašu grešku”.
Druga stvar koju bi trebalo da znamo je da je postiđenost zapravo veoma važna i da to što je osećamo i pokazujemo može biti od velikog značaja za naš društveni život. U suštini, osećaj blama, da se tako izrazimo, nije masivni problem, tako da ga se ne bi trebalo plašiti, već ga treba razumeti, a mi smo tu da vam u tome i pomognemo. 🙂
Vidljiva postiđenost je način zbližavanja u grupama
Ključni element za razumevanje stida kao emocije je činjenica da smo mi društvena bića koja se kreću u grupama i da su te grupe već milenijumima esencijalne za naše preživljavanje. Da smo samci bez igde ikoga, sve su šanse da ne bismo razvili grimase i telesne signale za nešto što smo uradili, jer ne bismo imali kome da ih prenesemo. Nedostatak srama, pak, se ne smatra poželjnim: ponašati se bez stida znači ili da niste svesni društvenih pravila koji povezuju jednu grupu ili da vam nije stalo do njih. To i nije baš prijateljski. Pocrveneti, sa druge strane, pokazuje da ste svesni šta ste učinili i da je taj osećaj neka vrsta upozorenja da to ne ponovite.
Verovatno je ukorenjeno u našu borbu za resurse, prijatelje i partnere
Osećaj stida se tumači i kao tehnika sa smanjivanje tenzije, tako što otvoreno, svojom reakcijom, na neki način ,,priznajemo“ da smo uradili nešto što nije trebalo. Osećamo postiđenost zato što smo učinili nešto što ugrožava naš socijalni položaj i stvara ,,probleme“ za budućnost. Ukoliko nastupimo ,,prihvatljivo“, imaćemo više prijatelja, više pristupa resursima i privući ćemo više potencijalnih partnera. To je neka vrsta evaluacije našeg ponašanja i očekivanih odgovora na to ponašanje. Blam je odgovor na crvene zastavice za koje mi smatramo da nas mogu koštati nečega.
Treba da bude zarazno
Jedan od specijalnih aspekata stida je da je zarazan. Ideja i pojam ,,transfera blama“ upravo leži u tome: osećamo blam zbog onih koji se blamiraju. 😀 Ovo se da objasniti time da je neprijatno učestvovati u situaciji u kojoj se neko sramoti. Ova uzajamna postiđenost čini da smo svi ponovo ,,jednaki“ u grupi. Naravno, ovo ima nula efekta ukoliko se transfer blama dešava ispred malih ekrana. 🙂
