Ponekad zaista pomislim da su “pametni” telefoni toliko pametni da su preuzeli kormilo nad našim životima, dok mi provodimo dane posećujući najrazličitije aplikacije, beležeći nepotrebne informacije i stvarajući neku virtuelnu viziju života, koji se čini od navika, koje nemaju nikakve veze sa ma čim virtuelnim.
Da li ste ikada čuli za self tracking? Najbliže rečeno, to je stil života u kome umesto da živimo i uživamo u trenutku, mi odabiramo da virtuelizujemo doslovno sve što radimo, tako što ćemo uz gomilu aplikacija stvoriti virtuelnu bazu podataka o sebi, a ona će vremenom toliko početi da upravlja našim životima, da ćemo svakodnevno u naš telefonski dnevnik beležite unesene i potrošene kalorije, dane kada smo imali intiman susret sa partnerom, broj pređenih koraka, broj obrtaja u snu, i tako dalje, i tako bliže…
A onda dođe taj jedan dan, kada na poslu i kod kuće imate toliko posla da ne stignete da popunite sve svoje aplikativne rubrike, koje su vam postale od životne važnosti. Bože, danas se ne sećam šta sam ručala, ne mogu da unesem broj kalorija… Šta se dešava u tom trenutku, kada vaša brižljivo vođena baza podataka ostane uskraćena za informaciju, znači li to da smo prestali da budemo ono što smo, da danas ništa nismo ručali, ili da organizam nije registrovao unete kalorije, jer nismo ih zapisali u aplikaciju? Naravno da ne, jer dok se mi bavimo unošenjem nebitnih informacija u bazu podataka o sebi, naš život prolazi pored nas, a mi ostajemo gledajući u ekran telefona, sa gomilom propuštenih prilika, iz kojih se zaista moglo izroditi nešto lepo.
Naravno i kada je self tracking u pitanju, postoje oni koji su ga fanatički proživljavali godinama i onda digli ruke jer im ova čudna navika nije pomogla da srede svoj realni život, kao i oni koji tvrde da su upravo beleženjem svojih dnevnih navika uspeli mnogo da rade na sebi, da promene svoje loše navike i da unaprede svoj realni život. Kao i u svemu drugom i ovde treba naći pravu meru. Nema ničeg lošeg da vaš telefon postane vaš dnevnik, koji ćete koristiti za beleženje ciljeva, određenih navika i htenja, ali sa druge strane, zaista nema razloga da sebe sputavate u realnom životu, samo kako biste sve što vam se desilo ubeležili u svoju bazu podataka, jer ako to niste uneli onda se zaista nije ni dogodilo.
Ovaj način života vodili su još Stari Grci i on se sve do danas provlačio kroz generacije na ovaj ili onaj način. Vođeni su dnevnici o kvalitetu života, kako bi ljudi mogli da sagledaju svoje navike i konačno ih unaprede, da bi živeli kvalitetniji život, međutim, čini se da smo danas tome predali suviše vremena i da se većina u ovaj lifestyle upustila, bez da mu se posveti s ciljem i svrhom. Potrebno je biti umeren i shvatiti da beleženje navika neće ništa promeniti, zapravo je potrebno da razmislimo o zabeleženom i odlučimo u kom smeru je potrebno da se promenimo, za šta nam, ako mene pitate telefon zaista nije potreban, jer valjda toliko poznajemo sebe.
Umesto da se bavimo virtuelnom bazom podataka, mogli bismo svakodnevno da donesemo jednu odluku, zapišemo je na podsetnik i okačimo na vidno mesto u našem domu i pokušamo da ka toj odluci stremimo nekih mesec dana, bez izgovora, sve dok nam recimo zdrava ishrana ne postane još jedna u nizu zdravih navika, ili upišemo određeni kurs koji smo toliko želeli.
Motivišite sebe da živite život, umesto da ga beležite i primetićete kao su promene mnogo jednostavnije nego što se činilo, a osmeh na vašim licima sve prisutniji!
Teodora Vuković
