Dvadesete su vreme kada rastemo, učimo i volimo – vreme kada strašno paničimo oko svog postojanja i sveta u kom živimo. U ovom periodu isprobavamo identitete i gledamo koji nam najviše odgovara. Vreme je za pokušaje i greške i pitanja na koja nemamo uvek adekvatan odgovor.
Počinjemo od sebe. Ponekad bismo ležale budne do tri ujutru, vrtele se i okretale razmišljajući o tome koliko je čovek mali u odnosu na svemir, čiju veličinu ne možemo ni zamisliti. Razmišljamo o budućnosti i šta bi to za nas bio ,,savršen život“. Razmišljamo o tome kako izgleda kada napustimo ovaj svet i o milion drugih pitanja koja, čini se, naviru jedno za drugim.
Ispostavlja se da i te kako nismo jedine koje te misli muče. Većina naših prijatelja bori se pod pritiskom ovih pitanja na koja se odgovor ne da naći. Ključ svega je da razumemo da svi mislimo o istim stvarima, ali da ne treba da se opterećujemo njima. Ako se i vi prevrćete noću, jer se misli nekontrolisano gomilaju, ovo su verovatno neke od stvari o kojima razmišljate:
- Ko sam ja?
Znamo li zaista ko smo? Konstantno se menjamo i onda kažemo sebi: E, sad sam konačno svoja! Ali ko je to ,,svoj“? U dvadesetim je često lako da se osetimo kao da mi nismo mi, jer zapravo ni ne znamo ko je ta osoba.
- Da li su moji prijatelji zaista moji prijatelji?
Da li ste pronašli ljude koji vama odgovaraju? Kada upadnete u ozbiljnu raspravu sa prijateljima ili primetite neku vrstu ponašanja kod njih, a koju ne vidite na sebi, lako je upasti u zamku sumnje o sopstvenim prijateljstvima.
- Koja je moja svrha?
Postoji lakša kategorija: koji posao je pravi za mene? A onda ide teža kategorija: koja je moja svrha na ovoj planeti? Ponekad nam se ozbiljno zavrti u glavi od ovih pitanja.
- Da li sam srećna?
Šta je sreća? Kako se manifestuje? Da li je sreća dostižna na duže staze? Da li je subjektivna?
- Da li je iko srećan?
U nekom trenutku obratićete više pažnje na ljude u svom životu koji tvrde da su srećni. Pitaćete se da li se njihova osećanja slažu sa njihovim ponašanjem. Brinućete se da niko zapravo nije dovoljno srećan.
- Da li je ljubav stvarna?
Nakon što se zaljubite nekoliko puta, počećete da primećujete šablon. Prvo je sve svetlo i odvažno, a onda treperi i nestaje, pa vam onda na kraju neko besomučno hrče u krevetu, dok vi ne možete da spavate. Počećete da se pitate da li je prava ljubav kao iz filmova uopšte realna i moguća… dokazi ukazuju na negativan odgovor.
- Da li sam pametna?
Svi mi brinemo ponekad da nismo baš toliko pametni. Dovoljan je jedan nepromišljen komentar da stavimo znak pitanja na naše moždane funkcije. Međutim, kada stanete i porazmislite o tome malo intenzivnije, lako je prevariti sebe da ne znamo ništa – iako je očigledno da je suprotno. Da ne znate, sasvim je izvesno da ni ne biste imale ovaj neverovatan dijapazon egzistencijalnih kriza.
Zato hrabro i sa osmehom na licu koračajte kroz godine. Vi ste jedinstveni baš takvi kakvi jeste i sigurne smo da ćete procvetati u celovitu i predivnu ličnost!
