Danas vam pišemo o jednom od najstarijih začina. Sigurni smo da ga većina vas voli, jer njegov ukus i miris su neodoljivi. Jesen je pravo vreme da vam pričamo o nezamenljivom cimetu.
Cimet se pominje još u Starom zavetu što samo govori koliko dugo je on u ljudskoj upotrebi. Mnoge beleške o njemu postoje i u egipatskim, grčkim i rimskim rukopisima. U mnogim medicinama sveta se koristio, a njegova najznačajnija primena je u Ayurvedi – tradicionalnoj indijskoj medicini.
Mišljenja o cimetu su se tokom godina menjala, ali ono što sigurno ostaje kao činjenica je njegovo pozitivno delovanje na razne segmente ljudskog organizma.
Koje su vrste cimeta?
Najčešće ćete pronaći dve vrste cimeta kod nas – cejlonski i kineski cimet. Nije svaki cimet lekovit i to je ono što bi trebalo napomenuti. Neke vrste se koriste samo zbog mirisa i kao začin u raznim kuhinjama.
Cimet se dobija od malog drveta nalik na grm iz porodice lovora. Kora i lišće su aromatični, a cvetovi imaju vrlo neugodan miris. Mlade grane se režu i guli im se kora, a unutarašnja kora se suši i oblikuje u štapiće crvenkasto – smeđe boje. Manji štapići umeću se u veće, a zatim se jednoliko režu i tako se dobija cimet koji možemo kupiti u štapićima. Danas se grm cimeta uzgaja u skoro svim tropskim regijama na svetu.
Lekoviti cimet, koji se koristi u medicinske svrhe, je samo onaj proizveden od biljke Cinnamomum zeylanicum koja potiče sa Šri Lanke i takav cimet se naziva i cejlonski cimet.
Sličan sastav ima kasija (kineski cimet), koja se proizvodi od Cinnamomum cassia poreklom iz Burme. Ovo je takozvani kineski cimet i to je ono što najčešće viđamo i kupujemo u prodavnicama. Ovaj cimet nije lekovit kao cejlonski.
Povoljan uticaj cimeta na organizam
Cimet nikome ne može naškoditi i ukoliko nemate neki od ovih zdravstvenih problema o kojima ćemo vam pisati ipak možete ubaciti cimet u svoju ishranu.
Antioksidansi iz cimeta smanjuju nivo šećera u krvi i umanjuju potrebu organizma za prekomernim unosom ugljenih hidrata. Zbog ovog svojstva cimet se vrlo često koristi u svhre smanjenja telesne težine. Često se za smanjenje kilograma preporučuje kombinacija meda i cimeta i to tako što se pomeša kašika meda sa pola kašike cimeta i prokuva se u šolji ključale vode. Prvi deo napitka se popije ujutru, pola sata pre doručka, a drugi deo pola sata pre spavanja.
Cimet se koristi i kod ublažavanja tegoba prouzrokovanih artritisom i ovde će vam takođe koristiti malopre pomenuta mešavina meda i cimeta.
Cimet kao dodatak jelima će sprečiti kvarenje hrane i nastanak bakterija. Takođe će otkloniti i loš zadah koji nastaje prisustvom bakterija. Zbog toga je veoma čest sastojak zvakaćih guma i bombonica za osvežavanje daha. Zbog ovog svojstva često je korišćen i kao prirodni konzervans za hranu.
Dokazano je da cimet pomaže kod stresa i gubitka pamćenja. Mirisanjem cimeta možete poboljšati moždane funkcije i raspoloženje. U ove svrhe najbolje je koristiti eterično ulje cimeta.
Kako koristiti cimet?
Cimet ćete pronaći u dva oblika – u prahu ili u štapićima. Koristite ga u ishrani kao začin i dodatak kolačima, poslasticama, uz čaj, tople napitke, uz voćne salate, kompote i slično. Neki vole da ga dodaju i u kafu, a odlično će se slagati i uz sve vrste peciva. Ukoliko imate problematičnu kožu cimet možete koristiti i u kozmetičke svrhe za pravljenje maski i pilinga za lice i telo.
Cimet se čuva u čvrsto zatvorenim staklenim teglama na hladnom, tamnom i suvom mestu. Mleveni cimet se koristi najduže do pola godine od momenta kupovine, dok u štapićima zadržava svežinu i do godinu dana. Vek trajanja može da se produži ukoliko se tegla sa cimetom drži u frižideru.
Kažu da je ovaj začin u prošlosti bio vredniji od zlata, danas nam je na dohvat ruke i šteta bi bilo da ga ne iskoristimo.
Sandra Lejić
