Alisa u zemlji čuda – roman za malu i veliku decu

Možda je danas jedan od onih dana, kada je najvažnije setiti se da negde u nama još uvek postoji dete koje veruje i nada se! Da bismo to dete u vama razigrali i proslavili, danas se sećamo jednog od najistaknutijih dečijih autora, i jednog od najčitanijih britanskih pisaca XIX veka, Luisa Kerola.

Čarls Lutvidž Dodžson jedan je od najvećih autora za decu ikada, a njegovo najpoznatije delo, Alisa u zemlji čuda i danas je jedna od najranijih dečijih lektira. Ovo delo, prvi put je izdato 1865. godine, i do danas nije prestalo da se štampa.

Međutim, kao i kod mnogih književnih dela za decu, postavlja se pitanje da li je ovo delo zaista njima i namenjeno?

Iako je istoroja nastanka pomenute priče, o devojčici koja je zalutala u jednu sasvim neobičnu zemlju, poznata, neobično je što su mnogi njeni elementi zasnovani na matematičkoj logici, koja je toliko daleka dečjoj realnosti.

Naime, već 1862. godine na uobičajenom izletu čamcem, sa devojčicama Lidel koje je podučavao, na zahtev najmlađe od njih, čije je ime bilo Alis Lidel, nastao je okvir za ovu čudesnu pustolovinu. Upravo je Alis bila inspiracija za lik devojčice koja se obrela u nepoznatom svetu, a samo njeno uporno insistiranje, dovelo je do nastanka štampanog izdanja 1865.

Samoj Alis, za koju je ova priča ispričana, baš ništa u ovom šašavom delu, nije bilo čudno ni nelogično, upravo kao i glavnoj junakinji, koja je bila prinuđena da se snalazi u nametnutim situacijama da bi pronašla put ka svojoj kući i mački Dini.

Ono što Kerola čini izvanrednim, jeste sam upliv modernizacije koji on donosi književnosti za decu. Njegovo poverenje u to da dete, bolje nego odrasli može da shvati nonsens i ironiju i da je za decu čudesno jednako pojavnoj stvarnosti.

Opredelio se da svoju priču smesti u oniričnu fantastiku, svet snova, i na taj način automatski je predstavi kao nerealnu povest o zemlji čuda, koju naizgled vide samo odrasli, dok je za decu postojanje takve zemlje apsolutno prihvatljivo.

Suočena sa mnogim nelogičnostima sveta u kome se obrela, Alisa izriče kritiku društvu, ali i školskom sistemu i pristupu obrazovanja deteta. Cela priča o čudesnoj zemlji zapravo je alegorija britanskog društva i autonomne vlasti kraljice.

U svom nonsensu, igri rečima, koje se oneobičavaju, Kerol je bio genijalan satirik, dostojan svake pažnje, a njegovo delo kupilo je srca kako dece, tako i odraslih.

I danas postoje tumačenj, da je ovo okretanje ka podsvesnom našlo korena u Frojdovoj psihoanalizi, gde bi Kraljica Srce bila id, Mačak Cerekalo i Gusenica – superego, dok je sama Alisa predstavljena kao ego.

Sve u svemu, ovo delo jedno je od najčudesnijih avantura, ilustrovano na razne načine. Prvi put ekranizivano 1903. a najpopularnije u Diznijevim verzijama prvo animiranog filma iz 1951. a nakon toga u režiji Tima Bartona 2010. Dizni je izbacio i film, u dva nastavka. Priču o velikom prijateljstvu Alise, devojke iz realnog sveta i Ludog šeširdžije, stanovnika Zemlje Čudesa.

Ovi sivi dani pravo su vreme da još jednom razbudite dete u sebi, pođete, ne znajući gde, i stignete tamo ako dugo hodate, baš kao i Alisa. Uostalom, svi smo mi po malo čudni, a izrazito čudesni!

Teodora Vuković