Postoji li način da identifikujemo harizmu? Znamo da Džordž Kluni i Dženifer Lorens njome zrače, ali odakle dolazi? Može li se naučiti ili je urođena? Ovo su pitanja koja su naučnici decenijama proučavali.
Zahvaljujući talasu novih studija, počeli smo da dobijamo ideju o tome kakav tip ponašanja “proizvodi” tu zavodljivu harizmu.
Na primer, jedna nedavna studija pokazala je da su harizmatični ljudi uglavnom odmorni. Naravno, postoje izuzeci, ali ljudi uglavnom mogu da uvide kada neko radi “sa pola mozga”, a to definitivno ne doprinosi harizmi.
Još jedna zajednička crta im je prirodna radoznalost za svet oko njih. Ta žeđ za znanjem vremenom vodi do veće verovatnoće da nađete zajednički jezik sa drugim ljudima. Sa druge strane, neko ko organičava svoja interesovanja na jednu jedinu stvar može delovati prilično uskoumno.
Možda je najlakša lekcija koju možemo naučiti od harizmatičnih ljudi otvorenost ka dodiru. Pogledajte, recimo, Toma Kruza dok se rukuje sa nekim koga nikada pre u životu nije video i delovaće vam kao da se poznaju godinama. Ne verujemo baš da se harizma prenosi dodirom, ali bar imamo argument da se više grlimo!
Često se govori da su velike vođe istovremeno i veliki vizionari. Vizija bez vere i planiranja je jednaka nemoći, tako da sve harizmatične vođe postavljaju teže, ali ostvarive ciljeve. Najbolje u svemu tome je to da i nas ubeđuju da možemo dostići svoje!
Foto: Pexels
