Postoji četiri tipa govornika: nekoherentni, koherentni, izražajni i elokventni. Naravno, svako bi trebalo da teži ka četvrtom tipu, što bi značilo da poseduje izuzetne veštine komuniciranja koje mogu da utiču i da ubeđuju kroz efektivan jezik i govor tela.
Biti elokventan ima nesagledive prednosti. Dobri govornici zvuče pametnije, bez obzira na njihovu istinsku inteligenciju. Isto važi i za obrnut slučaj. Možete biti natprosečno inteligentni, ali ukoliko pričate nepovezano, niko neće moći to da spozna.
Koji god da ste tip od ona četiri koja smo naveli, dobra vest je da se elokvencija može naučiti, vežbati i usavršiti. Ukoliko želite da impresionirate svoje sagovornike, neka vam ove tehnike pređu u naviku kad god povedete razgovor.
Pazite na gestikulaciju. Vodite računa o svom držanju. Najpre, položaj leđa može uticati na govor tela. Pogrbljenost označava nedostatak samopouzdanja, dok previše ispravljena leđa šire osećaj nemira, odnosno pretnje. Držite kičmu pravom, ali opuštenom, i glava neka vam bude uspravna. Na taj način ste fizički i mentalno spremini da kažete ono što želite mirno i efektivno. Koristite svoje ruke da naglasite ključne tačke u razgovoru kako biste uspešno vodili sagovornika sa sobom kroz priču.
Budite svesni svoje ,,publike”. Obratite pažnju na ljude koji vas slušaju. Ne dozvolite da vam oči lutaju po sobi ili da gledate dole. Izbegavajte jezik koji vaši sagovornici možda ne bi mogla da razumeju, birajte reči koje dosledno prenose poruku i koje nisu jasne samo nekolicini ljudi. ,,Velike“ reči će samo uviti vašu komunikaciju i zvučaćete kao snob, a ne kao pametna osoba. Ukoliko baš morate da koristite nepoznati termin, definišite ga jasno.
Koristite pauze. Ono što ne izgovorite može biti podjednako važno kao i ono što kažete. Uvedite kratke pauze u govoru kako biste stvorili malo neizvesnosti, naglasili nešto i dali svojoj publici vremena da razmisli o važnosti onoga što ste upravo rekli.
