Da li se to ispostavilo da je sve ono što smo naučili o kontrolisanju vremena koje naša deca provode ispred malih ekrana pogrešno? Nedavno je objavljen novi set pravila od strane pedijatara kada je u pitanju dečija izloženost digitalnim medijima i primećujemo velike promene.
U okviru novih preporuka za 2017. godinu, pedijatri su izmenili svoje ranije teorije, i odbacili ,,manje je više“ model koji je preporučivao stroga ograničenja kada je u pitanju vreme provedeno ispred ekrana. Nova strategija podrazumeva više ,,iznijansirani“ pristup, koji priznaje kvalitet određenih medija i ne misli da je svaki tren proveden za televizorom ili kompjuterom uzaludan.
Ranije su pravila bila prilično jednostavna: ne više od dva sata
za ekranom za decu iznad dve godine. Novi predlozi uvode starosne grupe i priznaju pozitivne aspekte korišćenja medija. Za decu ispod dve godine i dalje važi da ih ne bi trebalo izlagati ekranima uopšte, jer dokaza o koristi medija u to doba još uvek nema.
Za starije klince, upotreba medija bi trebalo da bude ograničena na ,,program visokog kvaliteta“ koji je prikladan za njihove godine i koji je edukativan. Trebalo bi da može da poboljša kognitivnu sposobnost, kao i da podstiče pismenost i društvenost kod dece. Kako sve više rastu, roditeljima se savetuje da nastave da nadgledaju upotrebu medija svojih najmlađih, te da ograničavaju vreme koje provode upražnjavajući zabavne medije, a da ohrabruju korišćenje onih koji olakšavaju učenje i rad domaćih zadataka.
Ono sa čim se svi jednoglasno slažu (a što i mi podržavamo) je da digitalno vreme nikada ne sme da zameni zdrave aktivnosti poput razgovora licem u lice ili sna. Kako se medijski pejzaž menja, važno je proceniti vreme provedeno za ekranom i imati na umu da bi medije trebalo da koristimo kao oruđe koje će poboljšati kvalitet naših života.
