Biti dobar roditelj, najizazovniji je zadatak, koji život pred nama postavlja. S obzirom na svakodnevni tempo, koji nas frustrira, uznemirava i ponekad zbunjuje, u nekim nepredviđenim situacijama, neretko postupimo impulsivno prema našem detetu, kažemo stvar, koju ne mislimo zaista i u jednoj sekundi, u kojoj nismo kontrolisali tok naših misli i reči, ostavimo ožiljak, na malenom srcu, koje nam toliko znači.
Kao i svaki čovek i naše dete oseća potrebu da se oseti bezbedno, voljeno i prihvaćeno, a sve ovo je onda kada se sa nama poveže i oseti bezuslovnu roditeljsku ljubav i pažnju. Međutim, ponekad nekim svojim komentarima uspevamo da narušimo tu sigurnu zonu, koju dete ima u odnosu sa nama i ono se nakon toga oseća odbačeno i povređeno, a mi to nikako ne želimo.
Postoje neke rečenice, koje jednostavno ne smete reći svom detetu, ako vam je zaista stalo do njegovih osećanja.
Prestani da plačeš! Stvarno nije bitno…
Vi ste odrasla osoba sa realnim problemima, ali ne zaboravite da i vaše dete može biti zabrinuto, uznemireno ili povređeno. Ma koliko vama to izgledalo beznačajno i deca imaju probleme i za njih to je zaista velika stvar.
Iako vi sada znate da neke stvari zaista nisu vredne suza, vaše dete to tek treba da nauči kroz život i zato nemojte umanjivati važnost i težinu njegovih problema. Umesto da mu kažete: Prestani da plačeš, to zaista nije toliko važno. Stvar će mnogo uspešnije rešiti iskren zagrljaj i podrška.
Zašto nisi kao tvoj brat/sestra?
Važno je da naučite da su vaša deca različite osobe, potpuno bez mogućnosti poređenja. Porediti svoju decu i o tome govoriti pred njima zaista je klizav teren, ne samo zbog toga što je bolno, već i zbog toga što otvara prostor za rivalitet i ljubomoru, onde gde bi trebalo da postoje samo ljubav, podrška i razumevanje.
Ako svom detetu kažete ovako nešto, ono će verovati da za vas nikada neće biti dovoljno dobro, da ćete ga tokom života uvek porediti sa bratom, ili sestrom i da vam osoba, kakva je nikada neće prirasti za srce.
Na ovaj način dešava se upravo ono što ne želite: Dete se oseća povređeno, odbačeno i nevoljeno. Stiče potrebu da se dokazuje osobi, koja ga po prirodi stvari, bezuslovno voli, i može upasti u mnoge probleme.
Komentarišete njihove mane pred njima
Roditeljsko mišljenje, maloj deci je najvažnije i zato će, ako vas čuju da pričate o njihovim manama, početi da veruju da je to upravo ono što su, bez mogućnosti promene. Ne smete uticati na to da vaša deca postanuj nesigurna, počnu da sumnjaju u sebe i nauče da imaju više mana nego vrlina. Vaša je dužnost da tu osobu, koja je u razvoju, naučite da voli i prihvata sebe, da je jedinstvena, hrabra i odvažna, spremna da se nosi sa životom.
Ne budi bezobrazan/na!
Da li ste nekada pomislili da vaše dete, samo očajnički želi pažnju, pa kada ne uspeva da je dobije, na fin način, ono jednostavno napravi glupost. Detetova potreba za pažnjom, nije razlog da mu kažete da je loše, jer će ono u to poverovati. Umesto toga, možda bi bilčo lepo da odvojite vreme i porazgovarate sa svojim detetom, kako biste mu objasnili da pojedini gestovi ipak nisu u redu.
Znate kako kažu: Muškarac je glava, a žena je vrat koji tu glavu usmerava. U ovom slučaju, roditelji su vrat dečije glave, uz to, oni su i snaga, podrška i ljubav.
Prvi korak u formiranju zdrave ličnosti vašeg deteta, je bezuslovna ljubav. Ne zaboravite da je vaša uloga u odrastanju deteta veoma važna, jer ste vi oslonac i uzor. Zato čak i tokom najtežih dana zastanite, udahnite duboko, izbrojte do 10, pa tek onda počnite razgovor sa svojim detetom.
Autor: T. P.
