Ako vam je ikada izletela neprikladna psovka pred kolegama ili grupom prijatelja, utešite se činjenicom da neki učeni ljudi zapravo ohrabruju ljude da to više rade, tvrdeći da psovke spajaju ljude.
Prema Drejku Baeru, izgovaranje psovke može biti vrsta zbližavanja među ljudima. Predstavlja vrstu ,,lepka“ koji povezuje naizgled različite grupe, kao što su dete i roditelj ili nastavnik i učenik.
Psovke imaju posebnu socijalnu funkciju. Psovanje je nešto poput humora: oba sa sobom nose socijalni rizik i ruše tabue. Dobra, zdrava psovka među članovima porodice, na primer, nije mnogo različita od onih koje se provlače među prijateljima kao neki način približavanja. Majkl Adams, profesor sa Univerziteta u Indijani kaže da su psovke neočekivano korisne u ,,negovanju“ ljudskih odnosa, baš zato što sa sobom nose rizik.
Adam kaže da čak i roditelji mogu opsovati pred decom, a da ih ne ohrabruju da oni čine to isto, ističući da dobronamerna ružna reč može poslužiti kao neka vrsta ,,primirja“ između roditelja i deteta.
Što se MCT-a tiče, mi možemo da razumemo upotrebu psovki kao mehanizam za povezivanje među vršnjacima, ali malo smo nesigurni u to kako da se osećamo po pitanju psovanja na relaciji roditelj – dete. Šta vi mislite?
