Svi želimo da živimo dolce vita (sladak život), ali Italija to zna da radi bolje nego ijedna druga zemlja na svetu. Postoji nepresušni izvor svakodnevnih mudrosti koje nam ova kultura daruje.
Zato delimo sa vama osam najvažnijih lekcija sa tog podneblja!
Kada ste u javnosti, obucite se kao dama
Drugim rečima, helanke i neuredna punđa nemaju mesta u uljudnom društvu. Italijanska filozofija održavanja La Bella Figura, odnosno lepe figure, znači da je život bolji kada vi izgledate bolje. Birajte kvalitet pre kvantiteta kada je reč o garderobi – kupujte najbolju, dobro je čuvajte i nosite je često. Isto važi i za obuću: mora biti sa stilom, uglađena i praktična.
Vino nije za opijanje
Vino je dobro. Zapravo, vino punog ukusa je dobro. Međutim, preterivanje je nešto što se ne odobrava – naročito u javnosti. Dakle, naručivanje litre jeftinog vina u sjajnom italijanskom restoranu nije poželjno (osuđivaće vas konobar i ljudi za susednim stolovima). A da, iako možete da šetate ulicama Rima ispijajući pivo iz limenke, nemojte.
Nikada ne izlazite iz kuće sa mokrom kosom
I ne hodajte bosi… i ne izbegavajte slojevito oblačenje kada je hladno. Boleće vas najpre vrat, a potom će uslediti i prehlada. Italijani ovo zovu ,,patnja vrata“ ili soffro di cervicale i izbegavaju to po svaku cenu. Nešto slično kao naša bojazan od promaje. 🙂
Prirodna toplota je naš prijatelj
Kad smo kod toga, klimatizovan prostor je još jedan uzročnik boljke o kojoj smo govorili u prethodnoj stavci. Koliko god da klima uređaji ublažavaju ekstremnu letnju vlagu, većina Italijana će uvek pre uzeti ventilator. Ili će otići do obale i osvežiti se u Sredozemnom moru. Još jedna stvarčica: Srećno sa pronalaženjem leda u Italiji – piće je dobro kada je mlako, kažu oni.
Testenina ne goji
Prejedanje da. Za razliku od većine nacija (naročito zapadnih), Italijani se ne boje ugljenih hidrata. Od pice, preko testenine do svežeg hleba i brusketa, ne stide se glutena – jednostavno ne jedu divovske porcije i konzumiraju hranu sporije. Kao rezultat toga, gojaznost je veoma retka.
Piću je mesto u pravim čašama
A hrani u pravim tanjirima. Osim kod parčeta pice, koncept ,,za poneti“ koji je usvojila većina sveta jednostavno ne uzima maha tamo. Jelo i piće su u Italiji prave ,,prilike“, te bi ih stoga trebalo tretirati sa više poštovanja od papirnih šolja. Kapućino za poneti? Sve su šanse da će vam biti više naplaćeno i da će vas osuđivati u tišini.
Salata nije večera
Niti je to sendvič, niti, ne daj Bože, činija žitarica. Vraćamo se opet na ,,hrana je prilika“ koncept i na to da mnogi Italijani tvrde da je ,,topla večera“ (pun obrok od tri serviranja) neophodna na kraju dana. S tim u vezi, u Italiji se smatra neuljudnim da čekate dok svi nisu posluženi. Dakle, ne morate da čekate da svima stigne hrana.
Piano, piano, ljudi
Strpljenje je vrlina. Od konzumiranja hrane, preko negovanja veza do odmora. Desetominutni ručkovi za radnim stolom? Umesto toga sedite kao čovek i jedite. A ukoliko posle imate obaveza, samo napred. Pojam iscrpljenosti jednostavno nije isti u Italiji. Osvežavajuće? Si.
