Search
Close this search box.

Božica Velousis – Žena koja inspiriše i budi emocije

Kada bi trebalo jednim imenom da nazovemo sve čime se Božica Velousis bavi, teško da bismo uspeli. Ona piše knjige, radi na predstavama za decu, a najdraže su joj humanitarne akcije koje često organizuje. To je, kako kaže, posebno ispunjava. 

“Sa lepim sunčanim prolećnim danima uvek dobijemo energiju i motivaciju da uradimo nešto novo. Moram da kažem da sam tokom poslednje godine realizovala zaista jako mnogo projekata. Trenutno radim na jednom, namenjenom deci iz socijalno ugroženih porodica. Reč je o deci koja su preživela različite oblike nasilja u porodici, deca koja žive sa jednim roditeljem, ali i o mališanima sa posebnim potrebama. 

U saradnji sa pozorištem Pan Teatar organizovala sam i donirala sredstva za predstavu specijalnoj školi u Mirijevu za decu sa posebnim potrebama,  kao i sredstva za ličnu higijenu, ali i svoje knjige. Isti ovaj vid donacije, predstavu i sredstva za ličnu higijenu donirala sam i Prihvatilištu u Beogradu u ulici Živka Davidovića. 

– Nedavno sam se i družila sa dečicom iz pomenutog udruženja. Uživali su u poslasticama i slatkišima koje sam im pripremila i to je bilo jedno zaista nezaboravno iskustvo.

– Radimo i na predstavi pod nazivom “Tajna”, koju izvode deca koja su preživela neki vid porodičnog nasilja. Komad je edukativnog karaktera i šalje snažnu poruku ljubavi, mira i sloge. Izvode je deca iz Udruženja Dar čiji sam donator.

Pisanje joj je godinama velika ljubav i ponosna je što menja žanrove i izlazi iz svoje zone komfora, a njena dela nailaze na pozitivne kritike kod čitalaca različitih godina.

– Moj prvi roman “Sve je to ljubav”, zaista je naišao na veliko oduševljenje kritičara i publike, što je meni mnogo drago. Roman je autobiografski i nosi veliku životnu pouku, a to je da bi, šta god da nam se u životu dogodi, uvek trebalo da mislimo pozitivno i da gledamo ispred sebe. Nakon ovog romana sam napisala i dve zbirke poezije “Verujem u ljubav” i “Život je lep”. One su doživele veliki uspeh u inostranstvu i prevedene su na više stranih jezika, a putem poezije predstavila sam svoju zemlju na brojnim festivalima. Trenutno radim na dečijoj poeziji i posebno se radujem tome.

Humanitarni rad je inspiriše i budi u njoj najtananije emocije. Otkrila nam je da je darežljivost i brigu o drugima nasledila od najbližih.

– Rad sa decom, odnosno sav moj humanitarni rad posebno me čini srećnom i oplemenjuje me. Kada se susretnem sa raznim teškim porodičnim situacijama, ne mogu da ostanem imuna, ali kada osetim dečiji zagrljaj i kada izmamim dečiji osmeh, dobijem neku posebnu energiju kojom nastavim da delujem svojim humanim gestovima. Mislim da ljudi koji humano deluju ne osećaju težinu svoje ličnosti. Da biste činili humana dela mislim da prvo morate da budete rođeni takvi, a onda vašu ličnost nadograđuju roditelji, zato se i kaže da sve polazi iz kuće. 

– Beskrajno sam zahvalna svojim roditeljima koji su me vaspitavali da budem humana, ljubazna i veliki borac kroz život. Uvek se setim reči svog oca da u životu nije sve crno ni belo, već ima i sivog i sada u ovim godinama shvatam značenje njegovih reči. Bude mi teško kada vidim dečicu koja su toliko talentovana i lepo vaspitana, a nemaju mogućnosti, ali već sledećeg momenta preovladaju mi pozitivne misli da će uspeti u životu, jer će, pre svega, znati šta je pravi život, a to se ne uči nigde – to sami učimo.

Budući da je veliki obožavalac knjiga, ali i mama jedne devojčice, zamolile smo je da nam predloži neku knjigu koju voli da čita ćerkici.

– U zavisnosti od uzrasta deteta, mame pripremaju biblioteku za svoje najmlađe. Kao ostvarena majka petogodišnje devojčice mogu da kažem da je to za mene pravo zadovoljstvo. Kupovina raznih dečijih enciklopedija, slikovnica i drugih knjiga je pravo uživanje. Postoje mnogi priručnici edukativnog karaktera za decu, što mislim da je veoma važno u školskom uzrastu. Kao što sam već pomenula, radim na dečijoj poeziji predškolskog uzrasta i posebno se radujem druženju sa najmlađom publikom. Biće to divna poezija za decu sa divnim ilustracijama.

Sav rad Božice Velousis, a posebno onaj humanitarni, prepoznat je od strane javnosti, pa je ova humana dama nagradjena brojnim priznanjima.

– Svaka nagrada i svako priznanje je satisfakcija za dalji rad i stvaralaštvo. Svaka posebna na svoj način, jer obeležava i karakteriše moj rad. Drage su mi internacionalne povelje,  jer sam za predstavljanje svoje zemlje na mnogim festivalima kulture i poezije bila nagrađena i to je veliki ponos. Draga su mi i priznanja za humanitarni rad, jer je to nešto posebno u mom životu.

– Velika mi je čast jer je moj rad nagrađen Srebrnom medaljom, poveljom Predsednika Republike Srbije za sve humane delatnosti koje sam organizovala u vreme Pandemije Covida 19. “Zlatna značka” stigla je za moj dugotrajan doprinos kulturi u dijaspori, a dodeljena mi je od strane Kulturno Prosvetne Zajednice Srbije. Dobila sam je baš na rođendan moje kćerke Evangeline, prvog oktobra i zato za mene ima posebno mesto u srcu.

Ružica Petronijević

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp