Svedoci smo online promene na globalnom nivou. Ni Facebook, ni Instagram danas više nisu ono što su nekad bili, pa ipak, još uvek su, slobodno možemo reći, veliki i važan deo naše svakodnevice. O tome društvene mreže menjaju naše živote, ali i svim njihovim benefitima, pričali smo sa Urošem Stanišićem, čovekom koji znanje o društvenim mrežama i digitalnom marketingu ima u malom prstu, a ono što nam je on otkrio u mnogome nas je iznenadilo i zaintrigiralo.
Poštovani Uroše, odmah na početku moramo da prokomentarišemo sa tobom događaj koji je potresao čitav svet, kada su na nekoliko sati pali Instagram, Facebook i WhatsApp. Koja je bila tvoja prva reakcija kada si video da ove mreže ne rade?
– Pa ako zamislite da moj posao apsolutno zavisi od tih mreža, prva reakcija mi je bila pitanje čime bih mogao da se bavim u životu 🙂 Da se nije sve vratilo posle nekih 6 sati, ja već ujutru ne bih imao razloga da odem na posao. U tom trenutku sam imao želju da vidim reakcije drugih ljudi, i interesantna je bila sama činjenica da to nije moguće, jer mesto za to su upravo mreže koje ne rade.
Čudan je osećaj, komunikacija je potpuno stala i vreme od 6 sati nije bilo dovoljno da nam pokaže kako bi ljudi reagovali, kao ni da neka druga platforma iskoči i iskoristi tu situaciju. Činjenica je da je ogroman broj starih korisnika Twittera odmah vratio svoje profile na toj mreži, ali to je bilo kratkog daha. Ovo je bio dokaz da strašno veliki broj ljudi kompletnu svoju komunikaciju svodi upravo na 3 problematične mreže u vlasništvu Facebook-a i da njihov prestanak rada utiče na sve segmente života, od mentalnog zdravlja do finansijske situacije pojedinca, jer ispada da je bukvalno svaka osoba na svetu na neki način zavisna od njih, bilo da je proizvođač ili se bavi uslužnom delatnošću, bilo da je prodavac ili kupac, ili neko od velikog broja ljudi koji učestvuju u tom celom procesu potrošnje i zarade novca. I mi smo kao marketing agencija dobar primer.
Da li misliš da je ovo bio izrežiran događaj i šta je to što su odgovorni za to želeli da nam poruče?
– To su teme oko kojih možemo uz kafu da pletemo razne teorije zavere, ali teško da će iko od nas saznati pravi odgovor. Mislim da je situacija mnogo kompleksnija od toga da li su pali neki serveri, i ne verujem u to da je u pitanju slučajna interna greška. Informacija je danas najjače oružje na svetu, a Facebook o svakom od nas ima više informacija nego što ih mi sami znamo. To nije mišljenje, to je činjenično stanje i kada to shvatite onda vam je jasno da je to igra koja se dešava na nivoima koji su nama potpuno nedostupni.
Facebook-ova noćna mora je počela intervjuom njihove bivše radnice Frensis Haugen, koja je dan pred misteriozni pad mreža za CBS izjavila da su procurela dokumenta koja govore o tome da se kompanija različito odnosi prema slavnim ličnostima ili političarima, da se bori sa složenom tužbom svojih akcionara, da je Facebook već isplatio 5 milijardi dolara kako bi zaštitio Cukerberga od lične odgovornosti prilikom ranijih skandala, da Instagram ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje tinejdžera, da je Facebook pomogao prilikom nereda na Kapitol Hilu u januaru… Jednostavno da Facebook u velikom broju slučajeva radi ono što je dobro za Facebook a ne ono sto je dobro za javnost.
Da li je moguće da se baš dan nakon toga neko saplete o bitan kabl? Možda. Ne verujem.
Reels je definitivno zaludeo korisnike Instagrama. Šta mislite o ovom trendu?
– Upravo to. Mislim da je trend. Ne vidim dovoljno mogućnosti Reelsa za dalje razvijanje da bi mogao da traje, za razliku od storija koji su isto kao i Reels ukrali od suparničke društvene mreže. Od skoro oglašivači mogu raditi i reklame na Reelsu pa je to sigurno nešto gde će kreativci pokušati da pronađu svoje mesto, to jest među prvima zauzmu svoje pozicije. Sa druge strane znamo već da prosečnog korisnika reklame nerviraju najviše od svega na društvenim mrežama. Ja ne dajem velike šanse za opstanak ovoj opciji iako trenutno jeste interesantna i korisnici je vole.
Vi se godinama bavite digitalnim marketingom. Koliko se i na koji način ovaj vid oglašavanja promenio usled pandemije?
-Menja se iz dana u dan, jer zavisi od priliva novca klijentima koji je potpuno nesiguran. Ima onih kojima ide dobro, ima onih koji bukvalno propadaju… Jedni dižu kredite, drugi koriste ušteđevinu da bi opstali, i kada sve to pomešate dobijate mix iz koga teško možete uraditi bilo kakvu realnu analizu.
Mnogo veštačkih para je ubačeno u protok da bi se biznisi spasili i sve to će imati posledice. Dešavaće se neočekivane
stvari sa nestašicama, poskupljenjima, zatvaranjem mnogih biznisa i samim tim stvaranja mesta za nove koji će se opet boriti za klijente kojih ima sve manje i biće to jedan ludi vrtlog iz koga će izaći najsnalažljiviji, oni koji uspeju da predvide dešavanja itd… A to će se sve dešavati i sa samim agencijama, čak prvo sa njima jer su troškovi marketinga realno prvi koji se krate kada dođe do krize i nedostatka novca. Sama forma se nije mnogo promenila iako se od početka korone priča o tome. Sem više truda za izbegavanje ružnih osećaja, empatije i želje brendova da budu bliži sa korisnicima kako bi naizgled zajedno prošli kroz teške trenutke, sve ostalo je isto i svi se bore za svoje parče kolača.
Sam sistem je naterao ljude da se naviknu na novi način života, i od situacije od pre godinu dana kada smo imali stotinak zaraženih dnevno, a klijenti nam nisu dozvoljavali da okačimo post na kome se vidi radnik bez maske (potpuno opravdano), danas sa po 8000 zaraženih na dnevnom nivou jako retko možete videti bilo koju vrstu reklame u kojoj se poštuju mere, tako da su ipak sve promene vezane za krizu izazvanu pandemijom a ne samu pandemiju.
IGTV na Instagramu odlazi u zaborav. Šta će biti zamena za duži format videa na ovoj platformi?
– Iskreno mislim da je duži format potpuno nepotreban na Instagramu. Šta je tu insta? Postoje mreže koje za to služe, kao i načini da kratkom video formom ili vizualom na Instagramu pošaljete ljude da pogledaju i taj duži format na YouTube-u ili nekoj drugoj platformi koja za to služi. Sa druge strane sigurno da će smisliti nešto novo jer svaka mreža želi da sve korisnike u svakom trenutku zadrži kod sebe. Nemojte se čuditi ako u bliskoj budućnosti preko Instagrama zovete taxi, naručujete hranu, plaćate račune, gledate filmove…
Jednostavno oni žele da svaki vaš klik bude kod njih, kako bi što više informacija skupili o vama, i formirali vaš profil…
Svakako u toj velikoj igri pobeđuje onaj sa najkvalitetnijom i najtačnijom bazom podataka korisnika.
Koji su to najnoviji trendovi na društvenim mrežama?
Ova godina je jako izazovna za sve koji se bave marketingom, kao što će biti i sledeća. Izdvojili su se neki novi trendovi ali ako razmislite do njih bi verovatno došlo i da nema korone. Jednostavno većina spada u proces koji je bio i očekivan, ili zbog zasićenja nekim suprotnim pravcima, ili prirodnim dolaskom novih generacija i novim mogućnostima u online svetu.
- Digitalni marketing je definitivno doživeo svoj vrhunac i napravio mesto za male brendove koji komuniciraju socijalno bliže i toplije.
- Davanje vrednosti se pominje od kada postoje društvene mreže. Informacija, edukacija, zabava ili nešto materijalno svakako će olakšati građenje poverenja između vas i kupca-klijenta.
- Količina sadržaja koja se svakodnevno plasira korisniku je prevelika. Generički sadržaj namenjen širokim masama odavno daje slabe rezultate (jedan od razloga što ne dajemo velike šanse Reels-u). Personalizacija sadržaja, fokus na ciljnu grupu i direktno obraćanje su jedno od rešenja da u moru postova vaš ne bude samo preskočen.
- Iako se u našoj agenciji već par godina više posvećujemo mikro nego makro influenserima, došlo je vreme da je to i zvanično postalo trend. Veliki influenseri su i dalje bitni, ali za građenje brenda ili jednostavno privlačenje većeg broja pratilaca što naravno ima svoje prednosti. U vremenu kada je bilo kakva vrsta socijalnog zbližavanja jako potrebna, ljudi mnogo više veruju onima koji su im slični, koji prenose neke realne utiske, žive neke obične živote, i sa njima grade čvršće odnose i istinski im veruju.
- Internet je postao najveći shoping centar. Zbog svega što je pandemija donela, kompletna kupovina se preselila na internet. Odavno garderobu, hranu pa čak i spiskove za supermarket rešavamo preko aplikacija, a sve su češći primeri koji nas i nasmeju tipa hitnih situacija sa pelenama ili toalet papirom.
Mnogo se priča o izazovima na Tik Toku. Šta vi mislite o tome i kako to možemo da sprečimo, ili barem kontrolišemo
– Ja iskreno mislim da sve polazi iz kuće, i ranije je bilo klinaca koji su radili lude stvari pa nisu svi išli za njima. To naravno ne znači da bilo koje dete zaslužuje da doživi strašne stvari kakve se zbog tih izazova dešavaju i svakako da bi edukacija roditelja koji u najvećem broju slučajeva pojma nemaju šta se tu dešava, kao i odgovarajuća kampanja prema klincima u nekoj meri pomogla.
Da bi se problem rešio potrebno je da se to uradi na globalnom nivou, a na tom nivou je zarada uvek ispred bilo čije bezbednosti tako da do toga neće doći. Ostaje nam da se više bavimo svojom decom a manje politikom, fudbalom, kladionicom, kafanom.
Što se tiče biznisa, mislim da tu nema dovoljno mesta za Tik Tok, ako ne računamo izuzetke i one kojima su deca ključna ciljna grupa. Danas klijenti jako vole detaljne analize, a u njima obično dobiju brojeve a ne dobiju suštinu. Agencije često ubeđuju klijente da počnu sa reklamiranjem na Tik Toku predstavljajući im tu mrežu kao mrežu sa najvećim brojem korisnika, što je tačno ali uglavnom nebitno, jer 90% tih korisnika čine deca koja se na toj mreži igraju.
Šta bi trebalo da sugerišemo roditeljima, na šta da obrate pažnju kada je o nalozima njihove dece reč?
– Koliko znam postoji brdo aplikacija pa čak i onih preko operatera koje vam u svakom trenutku daju podatke i mogućnost da kontrolišete bukvalno svaki klik koji se desi na telefonu vašeg deteta. Sigurno da postoje i ispravni razlozi zbog kojih neki misle da takva vrsta kontrole nije dobra za dete, ali vremena se menjaju, a mi ne možemo da biramo u kom ćemo živeti. Situacija je trenutno ovakva i siguran sam da se svi roditelji dece koja su doživela neku vrstu takve traume, sada kaju jer nisu imali veću kontrolu. Mislim da je ovaj brzi život promenio i roditelje, jer je nekada bilo potpuno normalno da se dete vaspitava da ne razgovara sa nepoznatima, da ne otvara vrata od kuće dok ne pita “ko je?”, ne ulazi u nepoznate automobile itd, a ne žele da prihvate da se potpuno iste i lošije stvari dešavaju i danas, samo su evoluirale na online, i da kontrolu kakvu imaju u realnom životu moraju imati i u online svetu, koji klincima jeste realan život.
Iako je agencija Gde i Kad pre 6-7 godina nastala sa idejom da vodite samo ugostiteljske objekte, danas se i druge branše mogu videti među vašim klijentima?
– Ideja jeste bila da se fokusiramo samo na ugostiteljstvo i da svojim klijentima damo dodatnu vrednost prezentovanjem na našem portalu www.gdeikad.rs koji naravno i danas radi, zajedno sa instagram stranicom @gdeikad. Nekoliko godina i jesmo tako funkcionisali, ali smo u međuvremenu rasli, učili, razvijali se, pa onda i držali radionice i obuke o digitalnom marketingu po celoj Srbiji koje je prošlo preko 2000 ljudi, a za potrebe projekata Evropske unije smo napisali i dva priručnika o marketingu za početnike. U tom trenutku više nije bilo razloga da odbijamo klijente zato što nisu iz sveta ugostiteljstva iz prostog razloga što smo bili spremni i za ostale teme.
Danas među našim klijentima ima više njih iz medicinskog sektora nego ugostitelja, a tu su i estetski centar, stomatološka klinika i pekara za koje slobodno mogu reći da su među najboljima u Beogradu, kao i razne organizacije i klijenti iz inostranstva, prvenstveno iz Hrvatske, ali i iz Slovenije, Crne Gore, Italije i Amerike, a sve to najbolje možete videti na našoj instagram stranici @gdeikad.media
Autor: Ružica Petronijević
Photo: @ameli.photography za Gde i Kad (Muzej nauke i tehnike, Beograd)
