Vino se smatra jednim od najstarijih proizvoda čovečanstava. Prvi tragovi vina se pominju još 6000 godina p.n.e. Vinarstvo se stalno razvija: nove sorte, novi načini proizvodnje i slično.
Da biste još više uživali u vinu potrebno je da znate njegove osnovne karakteristike i osobine, a mi ćemo upravo o tome pisati danas.
VRSTE VINA
Najosnovnija podela vina bi bila na klasična vina odnosno crna i bela, penušava, dezertna, aromatična i aperitivna vina.
Vina koja najčešće pijemo su klasična crna, bela i roze vina.
Ovo su najčešće greške koje ljudi prave kada piju vina! Saznajte da li i vi ovo radite:
Crna vina
Cabernet sauvignon je najpoznatija vrsta crnog grožđa, iako se smatra jednom od najmlađih sorti. Ova sorta kasno dozreva i zahteva vrlo dobre uslove za uzgoj. Sadrži i mnogo fenola. Karakteriše ga tamnocrvena boja i složene arome. Najbolje se slaže uz govedinu, divljač, tamno meso i tvrde sireve.
Merlot je najrasprostranjenije vino u Francuskoj, Italiji, Južnoj Americi i Južnoj Africi, naravno zastupljeno je i kod nas. Boja mu je tamnocrvena, a ukusi decentni tanin, voće i mala kiselost.
Pinot noir je sorta crnog grožđa poreklom iz Francuske pokrajine Burgundije. Nastala je od divlje loze, potrebna joj je umerena klima i duže vreme za sazrevanje. Ovo su veoma jaka vina, arome bobičastog voća i dima. Najbolje se slažu uz jaku hranu, govedinu i divljač i začinjeno.
Nebbiolo, Syrah i Tempranillo su takođe veoma poznate sorte crnog vina, ali su manje zastupljene kod nas.
Bela vina
Chardonnay je sastavni deo mnogih vina i šampanjaca. Boja mu je beložuta do zlatnožuta. Ovo vino ima veoma širok raspon aroma i najbolje se slaže uz kuvana i lagana jela, ribu i teletinu.
Traminac nam dolazi iz Francuske pokrajine Alzace i daje vino vrhunskog ukusa i kvaliteta. Zlatnožute je boje sa aromom ružinog cveta, meda i vanile. Ovu sortu karakteriše pun ukus, ima nizak sadržaj kiseline i visok sadržaj alkohola. Zbog svoje slatkoće se često služi kao aperitiv, uz bela mesa i začinjene sireve.
Žuti muškat je sorta vrlo intenzivnog mirisa i jedna od najstarijih u svetu. Obično daje suvo vino sa naglašenom kiselinom i veoma je slatko. Sastavni je deo mnogih penušavih vina.
Graševina je jedna od najsloženijih belih sorti vina, a najbolje uspeva u umerenim klimatskim zonama. Dugo dozreva i time razvija veoma specifičnu aromu. Potiče od dve loze sa područja gornje Rajne i najrasprostranjenija je u Nemačkoj. Vina ove sorte su bledožute boje sa zelenkastim odsjajem. Arome su veoma raznovrsne od egzotičnog voća sve do začinskog bilja. Najčešće se služi uz morsku ribu, sveže sireve, kao aperitiv, ali i uz dezert.
Ovde saznajte i zašto je vino dobro za nas!
KAKO POSLUŽITI VINO?
Svako vino zahteva specifično služenje i čaše koje su namenjene baš za to vino. Osim temperature služenja, svako vino zahteva i drugačiju čašu.
Svaka vinska čaša se sastoji od baze ili stopice koja omogućava stabilnost čaše, nožica koja omogućava da čašu ne zagrevate dok je držite u ruci i balon. Balon je ono po čemu se razlikuje najveći broj čaša. Obod je najbolje da bude što tanji, a boja kristalno providna kako bi se vino videlo kroz nju.
Crvena vina je najbolje služiti u velikim vinskim čašama. Balon kod ove čaše je veći u odnosu na ostale, a ovaj veći otvor omogućava da se jače oseti aroma. Čaše za crna vina su i veoma visoke.
Čaše za bela vina imaju uži balon u obliku slova U. Ovaj uži balon omogućava da se održi hladnija temperatura vina, ali i da se osete arome.
Penušava vina imaju svima dobro poznate i veoma specifične čaše za posluženje. To su najuže čaše za vino kako bi zadržale karbonaciju i ukus.
Za roze vina se koriste čaše za nižom nožicom i zvonastog oblika. Čaše za desertna vina su najmanje i to zbog toga što ova vina sadrže veću količinu alkohola i zbog toga se služe u najmanjim čašama.
Izbor vina i čaša je veoma veliki. Naravno da vam nije neophodna posebna čaša za svako vino koje pijete. Vino i društvo u kom ga pijete su ono najvažnije, a posluženje može samo još više popraviti ukus i čitav užitak.
Živeli!
